Da li je zdrava ishrana skupa ili štedimo sa istom?

Kada razmišljamo da se posvetimo zdravom načinu ishrane, ili bar zdravijem od trenutnog, često nas u tome stopiraju finansije. Smatramo da je zdrava ishrana skupa, da ne možemo istu sebi priuštiti.

Početak zdravije ishrane se u mom slučaju poklapa sa postavljanjem nekih ličnih finansijskih ciljeva, te sam u prethodnom periodu još više pratila svoje troškove.

Zbog novopostavljenih finansijskiih ciljeva mi je bilo naročito važno da se moj novi način ishrane uklopi u planirani budžet. Bila sam svesna da će me kvalitetnija ishrana više koštati – bar sam tako mislila na početku, ali sam bila spremna da malo više novca uložim u istu – i to sam uklopila u svoj finansijski plan.

Na osnovu pozitivnih kritika koje sam čula o hrono ishrani (HI), odlučila sam se za istu i sada nakon šest meseci provodenih u skladu sa HI mogu da prenesem moje utiske, naročito sa finansijske strane.

Šta je to hrono ishrana?

Ukoliko ne poznajete specifičnosti hrono ishrane, sumiraću kratko, a ako poznajete slobodno preskočite ovaj pasus.

Hrono ishrana ima tri osnovna pravila:

Prvo je da svaku grupu namirnica jedemo u vreme kad je najviše možemo iskoristiti, što znači da iz nje dobijemo energiju umesto masti.

Drugi uslov je pravilna kombinacija namirnica. Ova ishrana preporučuje kombinovanje ugljenih hidrata i proteina životinjskog porekla samo ujutru, dok ovu kombinaciju treba potpuno izbeći za vreme ručka i večere, čak i kombinaciju mesa i povrća bogatog skrobom.  Voće i slatkiši se mogu jesti samo u periodu između 16 i 18 časova.

A treći se odnosi na adekvatan razmak između glavnih obroka, koji bi trebalo da iznosi od četiri do šest sati i u tom periodu nema grickalica i sl., može se konzumirati samo voda, biljni čaj, kafa (bez šećera i mleka).

 

Šta je to skupo u hrono ishrani i da li je ona skuplja od “standardne” ishrane?

Hrono ishrana zahteva da se iz ishrane eliminiše upotreba belog brašna, testa, krompira, pirinča, mesnih prerađevina (paštete, salame) a sa druge strane da se koristi više povrća i mesa, ribe.

Namirnice koje se eliminišu su jeftinije od onih koji se uvode, te uvođenje kvalitetnijih namirnica i kupovina više mesa i povrća čini hrono ishranu skupljom na prvi pogled.

 

Na koji način štedite sa zdravijom ishranom?

Dobra strana beleženja svakog troška jeste što lako možete da uočite gde trošite više, a gde trošite manje. Tako sam primetila da sam sa hrono ishranom uštedela na sledeći način:

  1. Prestala sam naručivati kafe sa ukusima, šlagom, frape, šejkove, koktele.
    Ako jedan prosečni šejk, frape košta oko 300 dinara, a nedeljno sam recimo 3 puta pila, to je 900 dinara. Umesto toga sada uzmem kafu bez mleka i bilo kog dodatka – koja košta oko 100 dinara. Ušteda na nedeljnom nivou je približno 600 dinara.
    Frape
  2. Prestala sam da kupujem kolače, slatkiše. To je nedeljno bar 500 dinara uštede.
    Torta
  3. Ni ranije nisam bila veliki zavisnik od grickalica, ali ih sada uopšte ne kupujem. Ako ste samo 2 čipsa nedeljno kupovali, to je već oko 150 dinara.
    Grickalice
  4. Prestala sam kupovati namirnice kao što su kečap, majonez, razni namazi,sosevi i kačkavalj, koji najčešće nisu obrok po sebi, nego ih dodajemo u već gotov sendvič, salatu. Recimo da je ova stavka donela uštedu od oko 500 din nedeljno.Sosevi
  5. Prestala sam kupovati sokove i druge napitke koji u sebi imaju šećer, a umesto toga kupim kilogram limuna i pravim limunadu. 300 dinara sam sigurno uštedela sa ovim, naročito što pića koja imaju šećer u sebi vas čine i dalje žednim, te ćete konzumirati više tih napitaka.Napici sa šećerom
  6. Odlazak u kafiće i restorane sam generalno smanjila i zamenila šetnjom ili drugom aktivnošću koja ne obuhvata trošenje novca. 🙂

Kada sve ovo saberem ušteda je oko 2-3,000 hiljade dinara na nedeljnom nivou, što je prilično velik iznos, jer na mesečnom nivou ušteda može da bude i do 10,000 dinara, kada izbacite nezdrave namirnice.

Na osnovu ovih činjenica mogu da zaključim, da u mom slučaju, zdravija ishrana nije opteretila moj budžet više od klasične ishrane, a iskustva drugih isto potvrđuju.

Iskustva i saveti

 Aleksandra Stojić, osnivačica i urednica web sajta hronohrana.com i grupe Hrono ishrana, bez cenzure potvđuje da je hrono ishrana i na njen budžet pozitivno uticala: “I pre hrono ishrane sam se hranila vrlo slično, ali mi je ishrana uključivala i sada zabranjene namirnice kao što su gazirani sokovi, sokovi, slatkiši, grickalice, brzu hranu, konkretno pice i slično. Od kako sam na HI, budžet koji sam trošila na te stvari sam preusmerila ili na kupovinu namirnica za HI ili za neke druge stvari, pre svega novu garderobu.”

Aleksandra onima koji tek počinju sa zdravijom ishranom savetuje da se ne zaleću sa kupovinom svih namirnica odjednom, pogotovo ne onih skupih: “Za početak je sasvim u redu nabaviti neko jeftinije brašno kao što je raženo i ovseno, nabaviti malo masti, svežih jaja, dosta salate, sad je sezona, kupus, zelena, spanać su sada jeftini, a uvek dati malo više za kvalitetno meso ili ribu.”

Saveti vezano za zdravu ishranu

  1. Pratite svoje troškove, da biste bili svesni na šta i koliko trošite. Tek posle toga možete kreirati finansijski plan i krenuti sa štednjom.
  2. Eliminišite nezdrave namirnice iz ishrane: grickalice, slatkiše, gazirane i druge napitke sa šećerom
  3. Planirajte vreme i sadržaj vašeg obroka, pokušajte da jedete uglavnom u isto vreme i budite disciplinovani između obroka. Ukoliko ste u mogućnosti, spremite kući hranu i ponesite na posao.
  4. Nemojte štedeti na zdravlju.

Za kraj, Aleksandra je za svaki obrok izabrala po 2 recepta iz hrono kuhinje:

Doručak
Začinjeni omlet
Domaća pileća pašteta

Hleb uz doručak
Jovanin ražani hleb
Hleb litra – pola litre

Ručak
Vojvođanski rinflajs
Emin slatki kupus

Večera
Pileći ražnjići
Čorba od tikvice

Užina
Andrejeve bombice
Snajkini čoko keksići