Kako da se obogatite onim što ne kupujete

Na početku godine pričala sam vam o tome kako uštedeti novac odvajanjem svega 5% od plate, odnosno primanja.

Kompletan članak u kome sam pričala o tome: Izazov 5% | januar-april 2019         

Kako se bliži kraj godine i u poslednji kvartal stižemo nakon brojnih troškova, letovanja, putovanja, priprema za školu, za studije, za zimsku sezonu, logično je da nam je ponovo u fokusu ne samo kako pametno investirati novac, već iznad svega – kako pametno da uštedite. I to kako da se obogatite onim što ne kupujete nije uopšte loš vid štednje i dugoročnog pristupa jednom pametnim kreiranju budžeta i planiranju finansija.

Iako se ovom temom bavim i na mojim radionicama I konsultacijama, finansije su često stvar veoma ličnog pristupa novcu i njegovim osobenostima. Kada kažem osobenostima, mislim na to da je novac kao novac prilično nebitna stvar sama po sebi, uslovno govoreći, ali ono do čega je nama realno i suštinski stalo jeste sve ono što iz njega proizilazi. To je ono što zahvaljujući njemu možemo nabaviti. Da li su to stvari, odeća, obuća, nakit, pokloni, hrana, esencijalne ili ne, ili pak iskustva i doživljalju, to su objekti naših htenja i potreba.

Mnogi od nas razmišljaju o svom novcu u smislu onoga što može da dobije. Kad zarađujemo X količinu novca (ili kada smo uštedeli X iznos), razmišljamo kako i šta za taj X iznos možemo kupiti, odnosno o nekom Y rezultatu. Ali ako radite na dugoročnom bogatstvu – bilo da je u pitanju finansijska sigurnost, finansijska nezavisnost ili penzija – jednako je važno razmišljati i o još jednom faktoru koji se nekako često propusti. A to je pitanje toga koliko vodite računa ne o onome šta kupujete, nego o onome što ne kupujete.

Ovo možda zvuči kao neki stari kliše i logičan savet koji se spominje i u kontekstu fitnesa i dijeta, samo nije “unosite manje kalorija no što trošite”, već “trošite manje nego što zarađujete”, ali i to je deo toga. No, ovaj koncept je i mnogo više od toga, jer zadire duboko u koren naše svesti i podsvesti, a iako možda nismo svesni svih tih mehanizama, potrošačko društvo i njegovi protagonisti jesu itekako. Čitave industrije su tu da nas nateraju da se okružujemo ne samo osnovnim potrepštinama za život, već i onim za čim nam na veštački način nameću kao nešto jako važno. A to je-želja.

Koncept štednje izbegavanjem nepotrebnih troškova nije uopšte novokomponovana tvorevina.

Stara engleska izreka „ako pazite na penije, funte će se čuvati same“ prvi put je zabeležena 1734. godine.

Morgan Housel-ova “Psihologija novca” je duboko uranjanje u 8.000 reči u emocionalne i logičke zablude zbog kojih donosimo neracionalne odluke o novcu. U ovom eseju ima mnogo toga za razmotriti, od „traženja mogućnosti koje nude rizik, ali ne uništavaju“, do „nikada ne uzurpirajte svoju imovinu osim ukoliko nije postignut cilj ili se ne nalazite u nekoj pravoj finansijskoj krizi“.


On daje interesantne primere:
“Ako vidite da neko vozi automobil od 200.000 dolara, jedini konkretni podatak o njihovom bogatstvu je da imaju 200.000 dolara manje nego što su imali pre kupovine automobila. Ili uzimaju automobil na lizing, što zaista tek ne pokazuje nikakvo bogatstvo.”

U stvari, bogatstvo je ono što ne vidite. To su automobili koji nisu kupljeni. Dijamanti koji nisu kupljeni. Renoviranje koje je odloženo, odeća koja je zanemarena i odbijanje prelaska i doplate za prvu klasu. To je imovina u banci koja još uvek nije pretvorena u stvari koje su vidljive.

Ali, on ističe jedan zanimljiv fenomen koji se tiče našeg ega (a o tome sam više pričala ovde) i koji navodi da tako ne razmišljamo o bogatstvu, iz prostog i jednostavno razloga.

“Ne možete staviti u kontekst ono što ne možete videti”.

Društvo nas je nateralo da bogatstvo posmatramo kroz objektifikaciju i materijalizaciju, ali se takođe često čuje i to da su najbogatiji ljudi neretko i najskromniji, da se ne razbacuju etiketama i brendovima, da je njihovo bogatstvo vezano upravo u nematerijalizovanim aktivnostima i formatima.

 Ali dugoročno bogatstvo – tj. ona vrsta finansijske stabilnosti koja vam može pomoći da zadržite svoje možda skuplje navike, putovanja ili večere tokom naredne decenije – dolazi od dve stvari u suštini.

Dugoročno bogatstvo se bazira na:

  • onome što smo u mogućnosti da zaradimo i
  • onoga što odlučimo da ne kupujemo.

Dakle, umesto da razmišljate o svom novcu u smislu onoga što bi vam moglo doneti u bliskoj budućnosti, počnite o tome da razmišljate u vezi sa novcem koji još ne morate da pretvarate u bilo šta.

Odlučite šta nećete kupiti.

Zatim odlučite koliko od te imovine-tog novca možete priuštiti da uložite u finansijske proizvode (kao što su štednja u banci, bilo da je u pitanju dugoročna štednja ili kratkoročna štednja, privatna penzija, investicioni fondovi, osiguranje života) a i u izradu finansijskog plana ili konsultacije sa finansijskim savetnikom.
Dok štedite/ulažete kroz jedan/više finansijskih proizvoda, za svaki možete da vežete I jedan ili više ciljeva, ZA ŠTA namenjujete/investirate taj novac – za buduća putovanja, fond za školovanje deteta, kupovinu stana, penzionisanje – ili jednostavno želite da povećavate imovinu i gradite svoj imetak.

Kako da uspešno vodiš lične finansije?

Zakaži konsultacije 1 na 1 sa mnom, a pre konsultacija možeš kupiti i pohađati i moj  online kurs o finansijama. Saznaj o tome više OVDE.

Zakaži konsultaciju – Lični finansijski savetnik – individualne konsultacije 1 na 1

Ukoliko želiš dalje informacije o ceni paketa za konsultacije 1 na 1, da zakažeš konsultaciju ili imaš dodatna pitanja možeš mi pisati ovde