Šta je sve alternativa štednji – gde investirati?

Kako su kamate na štednju niske, često se postavlja pitanje koje štedne/investicione alternative mogu koristiti štediše/investitori.

Finansijsko tržište je u Srbiji još uvek nedovoljno razvijeno, ali ipak postoje određene štedne/investicione mogućnosti putem kojih možeš plasirati svoja novčana sredstva. Možeš uložiti svoj novac u:
– štednju u banci (dinarska i devizna, oročena i neoročena)
– državne hartije od vrednosti (denominovane u dinarima ili evrima),
investicione fondove,
penzione fondove,
– osiguranje (pre svega osiguranje života može imati štedni karakter)
– akcije.

Štednja u bankama

Kada je reč o trenutnom stanju u 2017-2018-oj godini, štednja u bankama je i dalje dominantan vid štednje, pre svega u evrima, a posle u dinarima. Uprkos padu kamatnih stopa i dalje je prisutan trend rasta dinarske i devizne štednje u bankama.
S obzirom da su kamate na štednju (posbeno za evre) niske, to mi zaista začuđujuće deluje.
Da se podsetimo podataka, kako Narodna banka Srbije (NBS) navodi, na kraju septembra 2017. godine, devizna štednja stanovništva položena kod banaka u Republici Srbiji iznosila je 9.3 milijarde evra, a dinarska štednja iznosila je 49.3 milijarde dinara što po srednjem kursnu NBS na dan 30.09.2017. iznosi 0.41 milijarde evra.
Jasno je da se u devizama štedi 20 puta više nego i dinarima. A na štednju u devizama je manja kamata, a plaća se i porez.
Ovde možeš da pročitaš tekst o tome u kojoj valuti je isplativije štedeti; tu sam prikazala uporednu analizu štednje u dinarima i evrima.

Pored ovih podataka koje iznosi NBS, bilo bi mi drago da vidim još druge podatke, a to je starosna i polna struktura štediša, kao i prosečni iznosi koje štede po toj strukturi.
Pretpostavljam da je ovakav tradicionalan odnos štediša prema svom novcu rezultat ranije hiperinflacije, kretanja kursa i nepoverenja građana, ali to je samo moje nagađanje. Verovatno utiče i to što štednja u bankama je osigurana kod Agencije za osiguranje depozita do 50000 evra. Ovde možeš da pogledaš brošuru o osiguranom depozitu: AOD_osiguranje-depozita

Ipak, u nekom momentu treba da se oslobodimo i naših strahova iz prošlosti. Naročito ne ide zajedno to što želimo veće kamate na štednju i prinose (dobit) a uz to i veliku sigurnost… Koliko god da nam je jasno da veća potencijalna dobit ide uz veći rizik, a ako ne rizikujemo ne možemo očekivati veliku dobit, mi i dalje kritikujemo male kamatne stope, štedimo u evrima, u bankama, i nismo spremni da makar jedan deo uložimo u dinarima u štednju u banci (da se osećamo eto sigurno), deo u investicione fondove, deo u penzioni fond, osiguranje itd…

To što smo okrenuti stranim valutama, često nas košta, ali nije to samo do nas.
Prvo, da bismo kao građani prestali da sve vezujemo za evro, možda sami zakoni i propisi ne bi trebali da određuju iznose u evrima
Kao što vidimo gornji primer, za osiguranje depozita, koji je određen na protivvrednost 50000 evra, tako i mnogi drugi propisi razne limite/iznose prikazuju u evrima. Građani se verovatno teže vezuju za dinar jer se evro pominje u mnogim propisima. Možda ni donosioci propisa nemaju izbor i moraju da izražavaju iznose u evrima, zbog usklađivanja sa propisima EU, što je sve OK.
Na nama, građanima je da se oslobodimo svoje fiksacije na evro, ako želimo da zaradimo u okvirima Srbije, i da jedan deo ostavimo u dinarima. To jest, da barem svoj portfolio štednje i investiranja diverzifikujemo i po valuti (nešto da bude u dinarma, nešto u evrima itd.)…

 

Državne hartije od vrednosti

Pored štednje gde je garantovana kamata, ulaganje u državne hartije od vrednosti (HoV) spada u najsigurnije oblike ulaganja. Državne hartije se prodaju na aukcijama koje organizuje Uprava za javni dug Ministarstva finansija. Na ovim aukcijama ne možeš neposredno učestvovati, već isključivo posredstvom ovlašćenih učesnika: brokera i banaka (to znači preko brokera ili banke kupuješ HoV).
Na njihovom sajtu pod “Aukcije državnih hartija od vrednosti” možeš proveriti kada su planirane naredne aukcije, kao i kuponske stope i listu ovlašćenih učesnika.
Nakon primarne prodaje na aukcijama, državne hartije od vrednosti ročnosti preko godinu dana se mogu dalje kupovati i prodavati preko Beogradske berze.
Prema navodima Narodne banke Srbije, iznos ulaganja stanovništva u državne hartije je zanemarljivo mali u odnosu na štednju.

Investicioni fondovi

Jednu od investicionih alternativa na domaćem tržištu predstavljaju i investicioni fondovi, odnosno kupovina investicionih jedinica.
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva, a ta sredstva se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.

Kada investiraš u investicioni fond, tvojim novcem će upravljati portfolio menadžer i ulagaće ih u diversifikovan portfolio, čime se tvoj rizik smanjuje.

Trenutno (mart 2018.) postoji 6 društava za upravljanje investicionim fondovima, i 16 otvorenih investicionih fondova, dva privatna investiciona fonda i jedan zatvoreni investicioni fond koji su registrovani kod Komisije za HoV.
Prema izveštaju o radu Komisije za HoV za 2016-tu godinu, ukupna vrednost neto imovine registrovanih investicionih fondova na dan 31.12.2016. godine iznosi 21 milijardu dinara (ili 169.9 miliona evra), što predstavlja povećanje za 4 milijardu dinara u odnosu na 31.12.2015. godine. Rast vrednosti neto imovine investicionih fondova predstavljaja pozitivnu tendenciju i ukazuju na postepeni razvoj ovog segmenta domaćeg finansijskog tržišta.

Posmatrajući po vrstama investicionih fondova na dan 31.12.2016., vrednost neto imovine fondova je ovako podeljeno:
– dominantno je ulaganje u novčane investicione fondove, neto vrednost neto imovine fondova iznosi 19.2 milijardu dinara,
– balansirani fondovi, gde vrednost neto imovine fondova 1.5 milijardu dinara,
– ekviti fondovi, gde vrednost neto imovine fondova 0.18 milijardu dinara.

Prinosi na uloženi kapital variraju od fonda do fonda.
Novčani fondovi obično ulažu prikupljena sredstva u sigurnije oblike aktive (pre svega države HoV, depozite u bankama), pa se shodno tome može očekivati niži rizik u odnosu na druge vrste investicionih fondova (kao što su ekviti ili balansirani investicioni fondovi koji više investiraju u akcije), pri čemu konkretni ostvareni prinosi zavise od strategije ulaganja pojedinačnih fondova i tržišnih kretanja.

Prinosi na uloženi kapital investicionih fondova prate se na osnovu promena vrednosti investicione jedinice pojedinačnog fonda. Vrednost investicionih jedinica investicionih fondova objavljuju društva za upravljanje investicionim fondovima.
O investicionim fondovima možeš da saznaš više ovde.

Penzioni fondovi

O penzionim fondovima možeš ovde da pročitaš više.

Osiguranje

Kada je reč o osiguranju, pre svega osiguranje života može da ima štedni karakter.
Pored standardne mesečne/kvartalne/polugodišnje/godišnje uplate premije osiguranja u zadnjim godinama postoji mogućnost da izvršiš jednokratnu uplatu premije osiguranja života kod društva za osiguranje.
Kod osiguranja života koji ima štedni karakter posle nastanka osiguranog slučaja stičeš pravo (ili korisnik koga si odredio/la) na osiguranu sumu +  dobit.

Trudiću se da u skorijem periodu pišem više i o osiguranju života.

Akcije

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom (posedovanjem) se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva.
Akcije pružaju mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva po dva osnova: po osnovu porasta cene akcija i po osnovu dividende koja se isplaćuje akcionarima ukoliko akcionarsko društvo ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Trgovina akcijama se obavlja preko berze, koja predstavlja organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju.
Dakle na berzi ne možeš da trguješ ti direktno, već preko posrednika, a to su brokersko – dilerska društva.  Brokeru daješ nalog za trgovanje u kom specificiraš koje hartije od vrednosti želiš da kupiš (ili prodaš), po kojoj ceni, itd.

Kada investiraš direktno preko brokersko-dilerskog društva, ti sam odlučuješ gde ćeš investirati a broj različitih hartija od vrednosti u koje možeš investirati ograničen je iznosom raspoloživih sredstava.

Za razliku od ulaganja u investicione i penzione fondove, koji predstavljaju institucije kolektivnog investiranja, gde portfolio menadžer ulaže sredstva , kada direktno investiraš preko brokersko-dilerskog društva rizik investiranja može biti visok ako ne možeš da adekvatno diversifikuješ portfolio. Za ovakvo investiranje je potrebno da poseduješ određena znanja, a i da određeno vreme posvetiš analiziranju akcionarskih društava, hartija od vrednosti i praćenju kretanja svog portfolija.

Postoji mogućnost da angažuješ brokersko-dilersko društvo koji ima dozvolu za portfolio menadžera da, u tvoje ime i za tvoj račun ulaže u određene hartije od vrednosti po njihovom izboru (koristeći stručnost i procenu) i time pravi tvoj lični portfolio. Tom prilikom, plaćaš naknadu za ove poslove.

Zaključak

Pri izboru između različitih mogućnosti ulaganja, pored visine kamatne stope odnosno prinosa/dobiti koji se ostvaruje, treba imati u vidu i troškove koje te mogućnosti nose.

Kod svih štednih i investicionih proizvoda gde je cilj čuvanje i uvećanje vrednosti, treba da imaš u vidu razne troškove, koji mogu umanjiti kamatu/prinos/dobit, a koji variraju od vrste proizvoda koji koristiš  (ne postoje svi ovi troškovi kod svih proizvoda):
– troškovi / naknade prilikom početka koriščenja određenih finansijskih proizvoda (ulazne naknade i sl.),
– troškovi tokom korišćenja (troškovi upravljanja i sl.),
– troškovi prilikom povlačenja sredstava – izlaska (nakande za istupanje i sl.), i
– troškovi po osnovu poreza (na kapitalnu dobit) po osnovu ostvarenih kamata/prinosa/dobiti.

Tako na primer, dok se na kamatu na deviznu štednju plaća porez, ostvarena kamata po dinarskoj štednji i ulaganje u državne hartije ne podleže oporezivanju.
Postoji razlika u poreskom tretmanu prinosa od privatne penzije, i prinosa kod investicionih fondova, dobiti kod osiguranja.

Kada biraš gde ćeš da uložiš novac, važno je da razumeš finansijski proizvod koji nameravaš da koristiš.
Svaki finansijski proizvod je koristan na svoj način, bitno je da ih biraš prema svojim potrebama (kratkoročno vs dugoročno, sa malim rizikom vs većim rizikom, manja sigurnost vs veća sigurnost, pristup sredstvima bilo kada ili pristup sredstvima tek za par ili više godina), a ako imaš mogućnost i da ih kombinuješ zbog raspodele (diverzifikacije) rizika.

Na kraju je važno da napomenem da korak koji prethodi bilo kojoj investiciji ili štednji… jeste kreiranje finansijskog plana.
Zašto je upravljanje finansijama važno i kako možeš da staviš finansije na auto pilot možeš da pročitaš u tekstu:
Upravljanje finansijama: Kako da postigneš finansijske ciljeve i zašto je važno da napraviš finansijski plan?

Tekst: Karolina Herbut www.herbutkarolina.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.herbutkarolina.com u samom tekstu i na kraju teksta.)