10 godina je prošlo otkad sam završila studije u oktobru 2007. godine i kako sam ušla u poslovne vode.
To me je navelo da sumiram taj put od 10 godina i da izdvojim 10 biznis (i ličnih) lekcija koje sam naučila ili samo potvrdila, kao i uvide koje sam stekla:
1. Ako želiš da imaš posao, stvori ga. Stvaraj prilike.
Dok sam pisala svoj master rad na zadnjoj godini (5. godina) integrisanih osnovnih i master studija dobila sam posao u administraciji u SGS, vodećoj svetskoj kompaniji za kontrolisanje, verifikaciju, ispitivanje i sertifikaciju, u njihovoj kancelariji u Novom Sadu. Veoma brzo sam se uhodala u posao i posle svega 3 meseca sam već bila nestrpljiva/nezadovoljna (ili bolje rečeno ne -dovoljno- zadovoljna), jer sam želela dalje da napredujem, učim itd., a jasno mi je bilo da to neće baš toliko brzo da se desi. U oktobru 2007. sam odbranila svoj master rad. Stalno sam pričala o ljudskim resursima (HR), to je bila i tema mog master rada, a i predmet moje fascinacije.
Tako pričajući o HR drugarici od moje drugarice, ona je spomenula da njen otac ima firmu koja se bavi HR-om, tačnije prodaje obuke za firme i da nikako ne nalazi motivisane ljude. Tražila sam 50 evra višu platu nego u SGS da bih prešla da radim kod njega, i to u Beograd, što je takođe bila moja želja. Dogovorili smo se i u novembru 2007. sam se preselila i počela da radim.
Cela moja porodica je bila šokirana što posle 3 meseca napuštam SGS, Švajcarsku firmu, da bih otišla na skroz nepoznato tlo.
U toj firmi sam se susrela prvi put sa obukama, i imala sam priliku da prisustvujem Franklin Covey signature programu, 7 navika efektivnih ljudi (firma je imala licencu da prodaje i drži tu obuku).
Materijal nisam takla od tada, i ova retroskeptiva me je podsetila da pređem isti, jer bez sumnje, jeste kvalitetan program…
Zbog određenog nesporazuma se moj angažman veoma brzo završio u toj firmi, za svega mesec i po dana. Verovatno ne treba da naglasim kakve sam komentare dobijala od porodice tada, jer sam napustila siguran posao u Novom Sadu…
2008-a godina počinje tako što sam u nepoznatom gradu, bez posla. Te godine sam slala 144 prijava za posao, od kojih sam bila pozvana na 4, a izabrana na 0. Čak su me i u McDonaldsu odbili (ako se pitaš, da, bila sam spremna da radim bilo koji posao).
Dok sam tražila posao, da ne bih samo ceo dan čekala pozive i jurila konkurse, krenula sam da smišljam sajt posvećen HR-u, počela da pišem blog o HR-u i pravima zaposlenih, “nametnula” se nekim magazinima i novinama (Ekonomist, Magyar Szó) da pišem o HR-u i drugim poslovnim temama (makar me i ne platili za to – ali su platili). Dobila sam priliku da budem dopisnik vezano za političke teme, ali to sam odbila, jer nisam želela u tom pravcu da razvijam karijeru.
U julu 2008-e godine sam preko tada aktuelne mađarske društvene mreže www.iwiw.hu (gde sam imala upisan grad prebivališta Beograd) dobila poruku od poznatog mađarskog lanca menjačnica Exclusive Change da otvaraju u Srbiji i ako sam zainteresovana pošaljem CV. Ostatak priče manje više možeš pročitati kod “About“.
Nešto što u nekom momentu (kratkoročno) izgleda kao neracionalan potez i kratkoročno neisplativ (davanje otkaza u SGS u administraciji), dugoročno može da ti promeni život (sigurna sam da u SGS ne bih postala direktorka, i predsednica Udruženja menjača).
Dok tražiš posao, neguj svoje veštine, gledaj kako možeš da budeš koristan/na, nametni se poslodavcima, pokaži šta možeš da učiniš za njih, ili stvori sebi posao (budi svoj gazda).
Sreća jeste potrebna, ali uglavnom mi kopamo put svoje sreće i stvaramo sebi prilike.
2. Bez svakog se može. Čak i da si najvredniji “resurs” poslodavca, može bez tebe. Možeš i ti bez njega. Pitanje je šta možete zajedno.
Često se govori da poslodavci samo izrabljuju, a zaposleni trpe. Takođe se govori da su zaposleni najvredniji resurs.
Imaj u vidu da poslodavci nisu tu samo da zaposlenima stvore posao i platu, već su i zaposleni kod njega da daju svoj doprinos da se njegov biznis razija.
Sasvim je logično da poslodavac želi da ima dobit, i da će zatvoriti firmu ako ne bude imao. Takođe će zatvoriti firmu ako ne budeo imao ko da radi kod njega.
Nekad treba da se setimo te međuzavisnosti, da jedni bez drugih ne mogu, i treba tražiti dobijam-dobijaš alternative.
Vlasnici, su obični ljudi, sa svojim dilemama, nesigurnostima, manama i vrlinama kao svi mi. Danas si zaposleni, sutra ćeš možda biti poslodavac, razmišljaj o obostranoj koristi. Nisu svi (i nisu uvek) poslodavci “zli” poslodavci, niti su zaposleni uvek najvredniji “resurs”.
Možeš nekad doći u situaciju, u koju sam ja došla kroz moju karijeru, da mislim da firma ne može bez mene, da toliko toga radim i vredim za istu. Eto, da kažem, može bez mene, može i bez tebe. A možeš i ti bez firme. I nema tu ljutnje. Pitanje je da li možemo kroz saradnju, zajedno, više stvoriti, nego odvojeno svaka strana za sebe. Treba pokušati dobiti uslove koje želiš, a ako si i dalje nezadovoljan/na slede tačke 3., 4., 5..
3. Nemoj (uvek) kriviti poslodavca za svoje nezadovoljstvo. Ceni ono što imaš.
Ponekad se dešava da smo besni na poslodavca, nezadovoljni smo platom, uslovima, pa tražimo više, drugačije. Poslodavac može da ne odobri ili odobri ono što smo tražili, ali uglavnom i ta “spoljna” motivacija ograničeno vreme traje.
Često je izvor našeg besa, nezadovoljstva osećaj nemoći, da ne možemo da nađemo bolji posao. I u svemu tome smo mi na postojećeg poslodavca besni, jer nismo u mogućnosti da nađemo bolji posao od postojećeg.
Ako su drugi poslodavci bolji, a ne možemo kod njih da dobijemo posao, često smo na sebe besni, na okolnosti, a opet to projektujemo na postojećeg poslodavca.
U svemu tome ne treba da zaboravimo da cenimo ono što imamo.
Tržište rada je kao i svako drugo tržište, ponuda i tražnja određuje mogućnosti.
Možda će isti poslodavac pod drugim okolnostima da ti omogući bolje uslove. Često se dešava da kada odlučiš da daš otkaz, da odeš, da poslodavac odluči da ti da ono što si tražio/la. Jer si mu potreban/na. Tada možeš lično da shvatiš situaciju i kažeš da nema šanse da ostaneš – niste mi dali bolje uslove kada sam tražio/la – ili možeš pristupiti pregovorima, da možda još bolje uslove izvučeš od njega i da ostaneš…
4. Sačuvaj svoje vrednosti bez obzira na nezadovoljstvo. Pokaži primer.
Ako je poslodavac, tvoj poslovni saradnik, partner nekorektan, ili ne daje ti bolje uslove, tretman kakav očekuješ, ti se trudi da u svakoj situaciji sačuvaš svoje vrednosti.
Nekad je teško korektno postupati, profesionalno se ponašati i dostojanstveno se držati svojih vrednosti, ali dugoročno se isplati, pozitivno utiče na okruženje i tako gradiš kredibilitet.
5. Budi spreman/na da ideš dalje kada osetiš da okolnosti ne izvlače iz tebe najbolju moguću verziju tebe u tom trenutku. I to je tvoja odgovornost.
Bilo da je reč o objektivnim (nekorektan poslodavac, loši uslovi) ili subjektivnim (prerastao/la si posao, treba ti odmor, želiš promenu i sl.) nezadovoljstvima poslom, saradnjom, ili nedostatku adekvatne motivacije, treba prepoznati vreme kada je vreme da kreneš dalje.
Kada radiš iste stvari na isti način ne možeš očekivati druge ishode. Zato kada neke okolnosti ne izvlače iz tebe najbolju moguću verziju tebe, nekad je potrebno da preuzmeš odgovornost, rizike i da ostaviš postojeći posao, saradnju, partnera iza sebe, čak i kada nisi siguran/na šta promena nosi sa sobom.
Idealno je kada znaš šta sledeće želiš da radiš, ali ponekad je dovoljno i da znaš šta i kako više nećeš ili ne možeš.
Nećeš imati uvek sve odgovore spremne, ali veruj sebi.
6. Nije moguće sve shvatiti i rešiti samo razmišljanjem. Istražuj. Pusti stvari da (ti) se dešavaju.
Već je u tebi za čim tragaš, samo to treba da otkriješ. Istražuj. Pogreši. Prihvati i priznaj. Menjaj. Idi dalje. Ovo je tvoj život. Na prethodnom poslu, naročito na početku, kada sam pogrešila odmah sam krenula da se pravdam zašto se to desilo, da nabrajam razloge i okolnosti. Vlasnik firme me je pritiskao i bio je besan, u više navrata. Jednom mi je rekao, Karolina, samo priznaj da si pogrešila, zaj****a. Sledeći put kada sam pogrešila, pozvala sam ga i rekla, ovo i ovo se desilo, ja sam odgovorna, pogrešila sam. On je samo rekao: “u redu, idemo dalje”.
Bilo je nekad situacija kada sam dobila “po ušima”, ali sam onda i ja podsetila njega na okolnosti i ukazala na to da sam prihvatila odgovornost, dala sve od sebe, greška nije bila namerna i da suvišni pritisak i ponavljanje da sam pogrešila nema smisla.
Najčešće ne menjamo status quo, jer se plašimo da ćemo pogrešnu odluku doneti. Pokušavamo razmišljanjem da dođemo do idealnih rešenja pre nego što napravimo sledeći korak. A nekad je potrebno da napravimo korak, jer ne možemo sve predvideti, ponekad treba da iskusimo stvari.
7. Integritet stvara poverenje i gradi tvoje ime.
Nekad ćeš na poslu (ili privatnom životu) doći u situaciju da se tvoje mišljenje kosi sa mišljenjem nadređenog, nekog “bitnog”…
U većini situacija je u redu i poželjno da postupiš u skladu sa istrukcijama nadređenog, makar se ti i ne slažeš sa njim/njom jer on/ona odgovara i za tvoje postupke. Sa druge strane, dobro je da nekad postaviš pitanje ili izneseš svoje mišljenje pre nego što slepo slediš instrukcije.
Povremeno ćeš doći u situaciju da se sa nekom odlukom, ponašanjem nadređenog, “bitnog” ne slažeš, da se kosi sa tvojim stručnim znanjima, procenama, vrednostima i sl. i da bi ti trebao/la da pređeš preko svojih “pravila”.
U tim situacijama je dobro da izlošiš zašto se ne slažeš sa nekom odlukom, i da se zauzmeš za svoje stavove, da predložiš drugo rešenje, a ako ne prihvataju tvoje rešenje, da tražiš da se ta odluka sprovodi nezavisno od tebe ili ako to nije moguće, da čak budeš spreman/na da odbiješ izvršavanje odluke, makar to rezultiralo i nekim “sankicajama”.
Kvalitetni poslodavci, nadređeni će ceniti ovakvo ponašanje, jer pokazuje tvoj integritet, i ulivaće im poverenje da nećeš tek slepo izvršavati stvari, već mogu da računaju na to da ćeš im skrenuti pažnju na eventualno pogrešne odluke.
Naravno, to ne znači da treba svaku odluku nadređenih komentarisati, i stalno zapitkivati, kontrirati, jer to već usporava procese, a sa druge strane ako se često ne slažeš sa nadređenima, možda treba da razmisliš zašto si još uvek na tom poslu i da li ti integritet trpi.
8. Komunikacija. Nađi vremena da odgovoriš. Proveri da li si dobro razumeo/la ono što si pročitao/la – čuo/la. Nekad je najviše što možeš uraditi je da posvetiš svoje vreme i saslušaš nekog.
Naročito u poslovnoj komunikaciji, mada i privatnoj, kada primiš poruku (email, sms, Skype, preko bilo kog medija) potvrdi makar sa jednim OK, u redu itd. da je poruka primljena, a ako poruka zahteva i neki duži odgovor a nemaš vremena, napiši bar da si primio/la poruku, da si u gužvi i da ćeš odgovoriti u najskorijem roku kada izađeš iz gužve.
Ukoliko neko obećanje ne ispuniš, izvini se i daj obrazloženje.
Danas ima puno “zauzetih” i mnogo “traženih” osoba. Čak i ako si jedan/na od njih, ne treba da pretpostaviš da je tvoje vreme vrednije od vremena drugih ljudi i da drugi ne zaslužuju poštovanje u vidu jednog “OK”, “primljeno”, “izvini”, “ne mogu”.
Veliki nesporazumi mogu da se dese kada pretpostavimo da smo jasno rekli nešto, i da smo dobro razumeli šta je druga strana rekla.
Precizirajte, kada god je to moguće, datume, vreme, mesta, rokove, tačno šta očekujete, šta treba da uradite, šta je ko rekao, šta je ko razumeo.
9. Daj šansu drugima da ti kažu “NE”. Pokušaj čak i ako nisi siguran/na u ishod. Budi istrajan/na.
Kada sam se zaposlila u Exclusive Change, često sam dolazila u situaciju da dobijam odgovor NE, NE MOŽE (TAKO), od državnih organa, raznih poslovnih partnera itd. Prilikom konsultacija sa drugim firmama da li je nešto moguće uraditi i da li je moguće na taj i taj način, isto sam najčešće čula NE, NIKO TO TAKO NE RADI, NE MOŽE… Posle više takvih odgovara, svi mi stvorimo sliku da neke stvari nije moguće uraditi/ostvariti.
Sledeći put kada se pojavi slična situacija, već i mi sami kažemo NEMA SMISLA POKUŠAVATI, GUBITI VREME, NE MOŽE itd., bez i da pokušamo. Na taj način i mi sami postajemo deo tog začaranog kruga gde potvrđujemo sebi i drugima da NIJE MOGUĆE, a da više i ne pokušavamo.
To radimo na poslu, ali radimo i u privatnom životu. Da li ti se već desila situacija da si odustao/la od nekog “date”-a, bez obzira što ti se svidela osoba, samo zato što si pomislio/la da prethodnih nekoliko tvojih “date”-ova nije izgledalo kao što si očekivao/la i da ne želiš da gubiš vreme, pri čemu nisi dao/la šansu novoj osobi da je upoznaš…?
Zahvalna sam vlasnicima Exclusive Change koji su, na početku naše saradnje, ukazali na ovaj obrazac “odustajućeg” ponašanja, i motivisali me da uvek pokušam, koliko god da je verovatnoća pozitivnog ishoda mala, sa sledećom rečenicom:
DAJ ŠANSU DRUGIMA DA TI KAŽU “NE”.
Bitno je da uvek precizno formulišeš svoje pitanje i predlog.
Ove godine sam tri puta uspela u tri različita grada da storniram parking kaznu tako što sam pitala call centar da li je moguće dami storniraju… (jednom sam pogrešno poslala poruku, kod drugog nisam mogla da produžim, kod trećeg nisam imala nikakav validan argument).
10. Prati kada je vreme da pustiš nekog / nešto i da ideš dalje.
Pored toga što treba istrajavati i pokušati, treba prepoznati i kada je vreme da idemo dalje, kada treba da prestanemo da ulažemo više resursa (vreme, novac, energiju), sebe, i da prihvatimo da nešto nije uspelo koliko god se mi trudili.
Nekad je to teško, jer razmišljamo o tome koliko smo (se) već uložili, i pomišljamo, možda bi baš sada uspelo da još malo istrajemo.
Ako neki proces, odnos već dugo traje, dobro je vizuelizovati i ostvarenje našeg cilja, jer nekad shvatimo da nam ostvarenje željenog rezultata više uopšte nije bitno, da istrajavamo samo po navici.
Niko ne može da donese tu odluku sem nas samih, a ja kada sam pred takvom velikom dilemom, pokušavam da odluku donesem postavljajući sebi sledeće pitanje: Da li bi mi bilo više žao što nisam nastavila da se ulažem, a uskoro bih ostvarila željeni rezultat, ili bi mi bilo još više žao ukoliko bih se opet uložila bez rezultata i potrošila bih još resursa?
Važno je da sačuvamo sebe i za sutra, za nove projekte, nove ljude u našem životu.
Ove su bile neke glavne teme koje su obeležile 10 godina iza mene. U narednom periodu želim da radim na balansu ličnog i poslovnog, zabave i posla, na nalaženju takvih rešenja koja i drugima i meni donose dobrobit.
Srećnu novu godinu ti želim. A bilo koji dan možeš da izabereš da ti bude početak nečeg novog, drugačijeg. 🙂
Tekst: Karolina Herbut www.herbutkarolina.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.herbutkarolina.com u samom tekstu i na kraju teksta.)
Pročitaj i:
- Da li je zdrava ishrana skupa?
- Koliko treba da iznosi ušteđevina
- Finansije i stres – zdravlje je najbitnije
