Štedeti nije jednostavno. Pored toga, sačuvati vrednost ušteđenom novcu zahteva dodatnu analizu gde, na koji period i pod kojim uslovima ostaviti svoju ušteđevinu kao depozit.
Cilj prave štednje da zarađuje za nas. To se postiže čuvanjem novčanih sredstava na računima banke u dogovorenom vremenskom periodu, banci se ustupa pravo raspolaganja tim novcem, a za to pravo banka isplaćuje korisniku određenu naknadu – kamatu na štednju.
Može se štedeti u:
– domaćoj i
– stranoj valuti.
Postoje dve osnovne vrste štednje:
– oročena i
– štednja po viđenju ili a vista štednja.
Oročena štednja podrazumeva polaganje novca na tačno određen period. Tek nakon isteka tog perioda klijent je u mogućnosti da raspolaže svojom ušteđevinom koja je uvećana za kamatu koju banka plaća za korišćenje novca u tom periodu. U nekim ugovorima se može dogovoriti ranije povlačenje novca ali u tom slučaju kamata se ne isplaćuje, dok u nekim bankama klijent plaća penale zbog nepoštovanja ugovora.
Štednja po viđenju podrazumeva polaganje novca sa mogućnošću povlačenja novca i do tada obračunate kamate u bilo kom trenutku bez plaćanja kazni. Kamate na štednju po viđenju su daleko niže od kamata na oročenu štednju.
Prilikom oročavanja štednje potrebno i poželjno je znati nekoliko elemenata kako bi izabrali banku koja nudi najprihvatljiviji oblik štednje. Na tu odluku utiču: lične preferencije klijenta, namere za trošenje u budućnosti, poverenje u datu valutu, visina prihoda (kamatna stopa koja se razlikuje za različite valute) kao i zakonske odredbe o oporezivanju prihoda.
