Stiže novi moratorijum i šta da uradite ako ne želite da prihvatite, već želite da nastavite sa otplatom kredita

Narodna banka Srbije (NBS) je 27-og jula 2020. donela propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i lizinga.

Dužnicima je omogućen još jedan zastoj u otplati obaveza prema bankama/davaocima finansijskog lizinga koje dospevaju u periodu od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.

Kako je guvernerka NBS-a istakla, u prethodnom periodu je moratorijum koristilo preko 90% dužnika.

Proizvodi banke na koje se primenjuje moratorijum

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).

Proizvodi banke na koje se NE primenjuje moratorijum

Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.

Ponuda banke/davaoca finansijskog lizinga

Banke/davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum).

Obaveštenje o ponudi banke/davaoca finansijskog lizinga će biti objavljeno na njihovoj internet stranici, a sadrži informacije:

– o početku primene i periodu trajanja moratorijuma,
– obračunu kamate,
– načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma,
mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i
– reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.

Obračun kamate (koliko će vas koštati zastoj u otplati duga i kako će se odraziti na vašu ratu)

Kako NBS navodi, za vreme moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma. Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke.

Ako je dužnik privredno društvo, banka/davalac finansijskog lizinga može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma.

U tekstu Blica je naveden i ilustrativni primer koliko prihvatanje moratorijuma košta:
„Na primer, ako imate mesečnu ratu stambenog kredita od 300 evra, gde kamata čini 150 evra, to znači da će vam tokom novog dvomesečnog zastoja banka obračunati redovnu kamatu od 300 evra. Taj iznos će nakon isteka moratorijuma podeliti podjednako na preostale rate, pa ako vam je, recimo, do kraja otplate preostalo još 10 godina (120 meseci), mesečni trošak će biti veći za 2,5 evra ili oko 300 dinara.
Ako ste prethodno već iskoristili tromesečni moratorijum, koji vam je ratu (pod istim uslovima) povećao za oko 450 dinara, novi zastoj praktično će početni mesečni iznos koji ste banci plaćali “pre korone” uvećati za više od 700 dinara, a kredit ćete otplaćivati ukupno 5 meseci duže.“

Ako ne želite moratorijum – kako možete da odbijete ponudu banke

Kako NBS navodi, ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije, smatraće se da je ponudu prihvatio.

U svom saopštenju NBS navodi da ako NE želite da prihvatite ponudu vaše banke o novom moratorijumu, možete da:
odbijete ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da
odustanete od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.

Dakle važno je da ispratite:
– kada je vaša banka objavila ponudu i obaveštenje o novom moratorijumu (imate 10 dana da reagujete na to),
– kako tačno glasi ponuda koja će se automatski odnositi i na vas ako ne odbijete,
koje opcije banka još nudi za koje MOŽETE da se IZJASNITE ali koje opcije se ne podrazumevaju sem ako vi ih ne tražite od banke,
– i kako je banka navela da možete da odbijete ponudu ili tražite neku drugu opciju (da li emailom, na koji email, koji broj telefona itd.),

Kada sve ovo utvrdite i proverite da ste dobro razumeli (sa vašim ličnim bankarom ili nekim drugim nadležnim licem iz vaše banke), tada ako želite da ODBIJETE PONUDU ili tražite neku drugu opciju koju banka nudi, onda pošaljite dopis ili pozovite.

U takvim dopisima je uvek važno da navedete i svoje podatke:
“Ja, ime prezime, JMBG xxxxxxxxxxxxx, u vezi sa vašom ponudom za moratorijum, za moj keš kredit [odbijam ponudu i ne želim da se moratorijum primenjuje] ili [već navedete drugu opciju koju je banka ponudila.]”

Ja u većini slučajeva volim da koristim pismenu formu za ovakva obaveštenja i izjašnjavanja, jer to svima najviše energije štedi, a imate pismeni trag kako ste se izjasnili.

Bitno je da ovakve dopise prosledite sa vašeg emaila koji je registrovan u banci. To je naravno važno radi vaše zaštite, da neko ne bi mogao sa tuđem emaila u vaše ime da pošalje dopis.

Prestanak moratorijuma

Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma.

Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).

Banka/davalac finansijskog lizinga će u skladu sa prethodno navedenim načinom obračuna kamate sačiniti novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma i dostaviti dužniku putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Plan otplate mora biti sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost dužnika o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma.

Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana, od banke/davaoca finansijskog lizinga zahtevati da umesto tako definisanog načina otplate, po prestanku moratorijuma:
– izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom (sve anuitete iz perioda moratorijuma – glavnicu i redovnu kamatu) ili da
– izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma. 

Dozvoljeno prekoračenje po računu i kreditne kartice

Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.

Scroll to Top