Kako šampioni zarađuju i upravljaju finansijama – Slobodan Boškan | MONEY TALKS sa Karolinom

Emisija MONEY TALKS sa Karolinom je posvećena temama o finansijama, novcu, poslovanju, uspehu i ličnom razvoju.
U prvoj emisiji sam sa Slobodanom Boškan, legendom srpske odbojke, razgovarala o tome kako šampioni zarađuju i upravljaju svojim ličnim finansijama.

Slobodan je sada sportski direktor OK Vojvodine NS seme i predsednik Sportskog saveza Vojvodine.
Sa reprezentacijom je osvojio olimpijsko zlato, te na Svetskom prvenstvu srebrnu medalju, na evropskim prvenstvima je osvojio zlatnu, srebrnu, i više puta bronzanu medalju. Takođe je osvojio bronzu na Svetskom kupu i na Svetskoj ligi. Tokom karijere igrao je za Vojvodinu, Olimpijakos, Trentino, Iraklis, Tur, Halkbank i Budvansku rivijeru. Sa Vojvodinom takođe ima više titula.

U ovom tekstu delim sa vama skraćenu verziju intervjua, a ceo intervju možete da poslušate na mom YouTube kanalu ovde. (ujedno možete da kliknete na “subscribe” i na zvonce da dobijete obaveštenja o novim intervjuima koje objavim na YouTube.)

Put do finansijske svesnosti

KH: Pored svih tvojih uspeha, kako jedan šampion dođe do toga da beleži lične finansije? Šta je tebe motivisalo za beleženje i zapisivanje svojih finansija? [10:05]
SB:
Ono što sam ja shvatio kroz svoje životno iskustvo, igrajući odojku i van odbojke, to je da čovek non stop treba da radi na sebi i da se razvija celog svog života. Najpre treba čovek da uoči koje su njegove slabosti, kada to uoči onda treba da počne da radi na sebi i razvija to što misli da mu nedostaje. Ja sam u jednom momentu shvatio da nisam dovoljno finansijski obrazovan i želeo sam da sebe unapredim u tom pogledu. Počeo sam da čitam, da istražujem, gledam po internetu… Tako sam i došao do tebe i tvoje stranice, svidelo mi se ono što sam pročitao i onda sam i zakazao konsultaciju kod tebe. Nekako mi je bilo lakše da zakažem konsultaciju jedan na jedan, nego da budem u grupi, jer tako mogu da budem direktniji, mnogo više pitanja da postavim i da saznam mnogo više.

U profesionalni sport sam ušao dosta mlad sa 17/18 godina. Moje finansijsko znanje je bilo slabo i da sam imao mogućnosti da ovako nešto učim pre 25 godina, siguran sam da sam to trebao da uradim. To je ono što sam osvestio kod sebe.

KH: Šta je tebi pomoglo kada si krenuo da beležiš svoje troškove i svoje prihode? Šta bi drugima rekao, zašto bi to bilo zgodno da i oni pokušaju to isto da urade, ako do sada nisu? [14:18]
SB: Prva stvar koju sam zapazio kod sebe, kada sam putem tabele počeo da beležim svoje rashode, da je neverovano koliko nisam bio svestan gde sve novac odlazi i na koje načine. Jednostavno mislim da nije moguće da bez zapisivanja zapamtite ceo mesec: šta ste radili, gde ste trošili. Meni je pisanje u tabelu dosta pomoglo da uočim koji su mi rashodi, koliko trošim na određene stavke. Na taj način sam uvideo gde trošim i počeo sam malo po malo da planiram za sledeći mesec kako i koliko. Čak sam i primetio da i kroz neke male stavke može da se štedi. Često kad razmišljam o štednji pomislim 1,000, 2,000, 5,000 evra i onda ti ostavljaš nešto sa strane. A štedeti je moguće i sa manjim iznosima, i onda u odnosu na to šta si ti predvideo da hoćeš sa tim iznosom da uradiš toliko će ti vremena trebati da uštediš za nešto što hoćeš sebi da priuštiš. Meni je to stvarno pomoglo da uočim tokove novca u mojim kućnim finansijama.

KH: Kada si krenuo da beležiš, da li si pre tog momenta beleženja imao osećaj da ti zapravo znaš gde ide tvoj novac? Ljudi mi često na konsultacijama kažu: ,,Znam ja gde ide moj novac.“ Međutim kada prvi put nešto zapišemo i onako iz sećanja popišemo na šta smo novac potrošili, tu postoji veliki jaz. Tada tek vidimo da baš i ne znamo na šta sve trošimo. Zanima me tvoj stav. Da li si imao stav „znam gde moj novac odlazi“ ili nisi bio baš siguran gde tvoj novac odlazi? [16:36]
SB: Moje razmišljanje je bilo: trošim onoliko koliko mi treba. Sve ovo na šta sam potrošio i trebao sam na to da potrošim, jer mi je sve to trebalo. Tek onda kada sam počeo da vodim evidenciju, sam uvideo da u nekim stvarima sam preterivao, neke stvari sam mogao bolje da iskontrolišem. Osvestio sam na koji način trošim novac i na koji način mogu da ulažem taj novac ako ga uštedim. Kada sam osvetio taj vid trošenja ili kontrole novca, onda sam mogao da počnem i da planiram. Mislim da dokle god čovek to ne osvesti, jednostavno ne može ni da planira, jer nije svestan mnogih manjih ili većih troškova, i onda je teško i  isplanirati nešto što bi hteo da kupi. Ne bitno da li je to nešto od 100 EUR, 5,000 EUR ili 10,000 EUR, po meni je važan princip. Kada se usvoji princip onda nije bitno da li se radi o 100 RSD ili o 100,000 EUR.

Sada govorim o veliki ciframa, nekim ljudima to možda zvuči nedostižno, pa zato sada moram da se osvrnem na svoju sportsku karijeru. Kada sam počinjao da treniram odbojku, da sam razmišljao da ne mogu da budem olimpijski šampion, ja ne bih nikad ni postao olimpijski šampion. Ne kažem da sam samo o tome maštao, da sam jedino o tome razmišljao, nisam. Ali negde kako sam se razvijao u svojoj sportskoj karijeri, tako sam ojačavao to svoje samopouzdanje i svest, da mogu da budem uspešan. Onda su uspesi dolazili po malo. Od manjeg ka većem i većem i to onda ide kao prirodan sled događaja. Tako da nisam od nekog klinca od 17-18 godina postao olimpijski šampion, nego su morale da prođu godine i godine truda i rada, dok se nisam popeo na to postolje.

KH: Tu si pomenuo važnost toga da imamo neke ciljeve, da krenemo da planiramo, i da zapravo beleženje nam najviše pomaže u tome da bismo ostvarili svoje ciljeve. Ako sam dobro shvatila ti definitivno bi preporučio ljudima koji žele da idu ka svojim ciljevima da beleže svoje troškove i da se oslobode, što se tiče mindseta, te blokade da to neće moći da ostvare više – to što zarađuju i što im ostaje? [19:55]
SB: Naravno. Zato sam ispričao ovu paralelu sa sportom. To u početku izgleda nemoguće i u tom momentu neostvarivo. Zato prvo mora da se stekne ta vrsta discipline da vidiš gde trošiš, koliko trošiš i da onda počeš da razmišljaš kako bi onda mogao to da iskontrolišeš i onda kako bi mogao da štediš za neke stvari i ciljeve koje hoćeš da ostvariš, koje sebi postaviš.

Bankrot posle miliona

KH: Da li vidiš još neke paralele između finansija i sporta? [21:00]
SB: Kada sam rekao da nisam bio finansijski obrazovan, moram da kažem da je meni, kao profesionalnom sportisti, dosta novca prolazilo kroz ruke. Igrao sam po inostranstvu, imao sam stvarno dobre ugovore, zarađivao. Sada kada pogledam kako sam trošio taj novac, deluje mi kako profesionalni sportisti uopšte nisu svesni. Negde se izgubi taj osećaj kada ste sportista: vi ste na terenu, igrate se. Od te igre se vrlo dobro zarađuje. To sigurno nije ono što vas čeka u realnom životu. Vi u realnom životu imate posao, to mogu biti razne vrste poslova i onda u odnosu na to kako radite taj posao tako i zarađujete. U sportu vi se igrate, i zbog te igre u kojoj ste dobri ljudi dolaze da vas gledaju, tu ima sponzora i tu imate svoj ugovor i svoju novčanu nadoknadu.

Imate određene prilive novca tokom svoje karijere i to kako vi napredujete u karijeri ti prilivi se povećavaju ili smanjuju. Ali oni u nekom momentu počinju sigurno da se smanjuju a u jednom momentu staju. Vi ako nemate tu kontrolu i disciplinu u trošenju novca, gde ga trošite, kako ga trošite taj novac vrlo brzo odlazi.

Čitao sam da u Engleskoj, spomenuću primer engleskih fudbalera, čija je premijer liga možda i najjača u fudbalu i gde se stalno vrte najveće svote novca (u smislu zarade igrača, trenera, menadžera) postoji udruženje za profesionalne fudbalere, da kada završe svoju karijeru, pristupe tom udruženju, kako bi im oni pomogli da taj novac koji su zaradili finansijski ulažu.

Oni su sproveli anketu i došli do saznanja da svaki peti fudbaler koji je igrao u premijer ligi, posle svoje karijere bankrotira. Svaki peti. Što je neverovatno kada shvatite da su oni zarađivali milione. Jednostavno novac ide, novac se troši i ako niste svesni gde ide, kako je došao tako i ide. Samo je pitanje koliko će vremena biti potrebno da se on potroši ako ga vi ne kontrolišete.

Ja sam to kroz svoju karijeru osetio. Ne mogu da kažem da sam bio ležeran, vodio sam računa, ali nisam vodio koliko sada vodim, u stvari ne na ovaj način kako sada vodim računa. A to je opet ono o čemu smo pričali, da osvestiš tokove novca.

KH: Ne postoji ta svota novca koju nije moguće potrošiti. Kako ljudima rastu prihodi rastu im i želje i mogućnosti, teško je tu povući granicu ako se ne pripremimo na vreme.
Da li misliš da je sportistima teže da upravljaju ličnim finansijama, nego “običnim” građanima? Da li količina novca, sjaj, uspeh sve što vas prati podstiče da još više trošite svoj novac? [25:02]
SB: Mislim da smo svi svesni u kakvom društvu živimo. Vi ste podsticani sa svih strana da trošite. Da li su to veći, manji iznosi, da kupujemo možda stvari koje nam ne trebaju i da to gomilamo. Postoje mehanizmi za trošenje novca. Ono što se tiče sportista to zavisi od slučaja do slučaja: koliko je ko edukovan od roditelja, kolega sportista, da li ima nekog u svojoj okolini da mu pomogne da edukacijom, sa iskrenim savetima kako bi on taj novac mogao da kontroliše.

Kao što sam već rekao, vi, kao vrhunski sportista se igrate i vi ste plaćeni za to, i to dok traje zaista je lep način zarađivanja novca i pruža lagodan način života. Ipak, ako se previše uljuljkate neminovno je da ćete trošiti mnogo brže, nego što bi trebalo. Generalno ljudi bi trebalo da rade na sebi, da postanu svesni da bi mogli da znaju šta hoće da kupe i na koji način.

KH: Što se tiče profesionalnih sportista, sa kojim se oni finansijskim i poslovnim izazovima  susreću, u odnosu na građane koji nisu javne ličnosti i nemaju tu medijsku propraćenost? [28:26]
SB: Kada imate čoveka koji ima svoj biznis, on je radeći posao, razvijajući se, od nekog malog privrednika, pa srednjeg preduzeća i do velikog preduzeća, on je bukvalno gradio svoju firmu, uvećavao tokove novca. To je neminovno da on napreduje da bi mogla da se razvija i ta firma. On je prinuđen da sebe finansijski edukuje, ako hoće da se razvija.

U sportu toga nema. Sportisti imaju menadžere. Košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti su možda i svesniji. Kod kolega fudbalera je mnogo teže odupreti se svim tim uticajima sa strane. Zato što imate mnogo novca. I onda vi taj novac zarađujete, velike količine novca i uvek imate dušebrižnike koji znaju gde da usmerite novac, da će to biti ne znam kakav prihod, kako ćete brzo i lako zaraditi pare, a svi dobro znamo da se novac ne zarađuje tako lako i brzo. To je iz mog ugla osnovna razlika.

Ljudi koji zarađuju kroz privredu, kroz biznis oni su bili primorani da se razvijaju, da se edukuju. Čovek koji se godinama razvijao i izgradio veliko preduzeće, on je posao svestan, morao je da nauči kako taj svoj novac da usmerava za raznorazne rashode koje ima u svojoj firmi, jer bez toga ne bi ni ta firma mogla da opstane.

Uživanje u blagodetima „sportskih penzija“ i-ili stvaranje dodatnih prihoda?

KH: Sportisti koji ostvare značajne uspehe dobijaju nacionalna priznanja tzv. sportske penzije. I tebi je dodeljeno to priznanje. Da li sportista može da se relaksira kada dobije tu sportsku penziju? U nekim momentima je bilo pisanja u medijima o ukidanju tih sporstkih penzija. Koji je tvoj pristup tome? Da li si ti relaksiran ili ipak razmišljaš o tome da imaš i druge izvore zarade? [31:29]
SB: Prvo moram da kažem da su ta nacionalna priznanja koja država dodeljuje za postignute uspehe na olimpijskom, svetskom i evropskom takmičenju, stvarno jedna izvanredna stvar koju sportisti mogu da dobiju od države za svoje rezultate. To vam je kao jedna vrsta doživotne penzije i dokle god ste živi to primate. To je stvarno nešto nemerljivo, što je mnogim, pogotovo starijim sportistima, koji su svoje karijere završavali 70-tih i 80-tih godina kada je sport bio mnogo manje plaćeniji nego što je danas, od velikog značaja i mnogo im pomaže.

            Što se mene tiče, to jeste velika i značajna pomoć, ali se ja ne mogu opustiti i osloniti samo na to i da sad budem bezbrižan i opušten i da više ne moram ništa da radim. Stalno radim na sebi i uvek gledam da imam druge vrste prihoda kako bih se osećao zadovoljnije, ispunjenije. Vodim se time da ću pored nacionalnog priznanja uvek raditi, da imam i dodatna primanja koja su proistekla iz mog ličnog rada.

KH: Po nekom tvom iskustvu i koliko poznaješ svoje kolege sportiste, da li i oni imaju takav pristup, bilo u Srbiji ili inostranstvu?
I to što si spomenuo da svaki peti fudbaler u Engleskoj bankrotira. Kakva je po tebi situacija u Srbiji, da li se tvoje kolege oslanjaju samo na priznanje i prihode od države ili rade i oni na tome da stvaraju? [35:00]
SB: Kako ko. Mogu samo da kažem za moje kolege iz odbojke sa kojima se viđam i sa kojima imam kontakt: neki od njih su ležerni i oslanjaju se na nacionalna priznanja koja dobijaju od države, dok neki imaju i druge prihode kroz neki drugi posao i kroz koji se ostvaruju. Sve je individualno. Sve zavisi od toga koliko je čovek spreman da radi na sebi. Kada sportista prestane da se profesionalno bavi sportom, nije lako da se pomiri sa tim da je gotovo. Sve što ste znali, učili tokom 20-25 godina je završeno. Vi morate da okrenete novi list, novu stranicu i da počnete da se bavite nekim drugim poslom. Tu dođe do izražaja koliko je neko spreman da radi na sebi, da se edukuje i da uđe u neki posao gde je početnik, gde nema ili ima vrlo malo isksustva i da krene malo po malo da napreduje i da se razvija u tom biznisu. Tu znam da ima dosta kolega sportista koji nisu spremni da izađu iz te zone komfora. Nego čekaju, a u čekanju dosta vremena prolazi. To je možda za sportiste i najveći problem, što kada im se završi karijera nisu spremni da naprave nadogradnju. Neću da zvuči da pričam o svima, jer zaista ne mogu da generalizujem, ali ima dosta njih koji su završili karijere pre dosta godina i dalje čekaju.

KH: Koji su tvoji saveti ili predlozi na koji način preći preko tih barijera? Sigurno je teško pokrenuti nešto od nule. Verujem da se svi mi sa tim saosećamo, svako ko menja ili je menjao karijeru. To je zapravo neka vrsta promene karijere, je l` da? [38:03]
SB: Tako je. Iskreno savetujem svim sportistima koji su na kraju ili koji su završili svoju karijeru da razgovaraju sa sportskim psihologom ili psihologom koji nije sportski. I da kroz taj razgovor krenu da rade na sebi i da pronađu koja su to njihova interesovanja i da krenu da rade na tome. Da budu spremni naravno da prihvate da će na početku trebati vreme i vreme da prođe da bi napredovali. Ali po meni je to najbolje.

Jednostavno moraš da radiš na sebi, da se edukuješ i da budeš strpljiv da bi došli rezultati.
Imao sam pre možda nedelju ili dve razgovor sa mojim bivšim kolegom Adrijom Gerićem. On je sada sportski psiholog. Nekada smo igrali zajedno odbojku. Andrija se već više godina bavi sportskom psihologijom. On je bio sportista, koji je to sve prošao, završio. Onda je radio na sebi, edukovao se, završio škole. Sada može i teoretski da objasni sve ono što je prošao i da prenese znanje.

Priznati neznanje i raditi na sebi

KH: Ta podrška, kada sa nekim zajedno koračaš je vrlo važna. Da li imaš osećaj, na našim prostorima, kao da se stidimo svog neznanja? [41:00]
SB: Ono što sam primetio je da mi volimo da kažemo da znamo za mnoge stvari o kojima ne znamo ili jako malo znamo, ali kao da je sramota da kažeš ja ne znam, znam vrlo malo ali ok hoću da naučim. Pošto ne znaš, kreneš da učiš i učiš od nekog ko zna. I radiš na sebi i treba ti vreme i upornost, ali nije nedostižno da se to nauči.

KH: Što se tiče finansija puno puta srećem da ljudi imaju uverenje da oni ne mogu nešto da savladaju i da ih to i blokira. Nije sve ni u znanju ako to ne primenjujemo, puno je i u podršci ako nas neko vodi u tom procesu. [42:22]
SB: U nekim knjigama sam pročitao kako je važno, kada hoćete nešto novo da radite, kada ulazite u neku novu oblast da imate mentora, sa kim ćete da razgovarate, ko će da vam objasni, ko će da vas uvede. Važno je da izabereš ko će ti biti mentor, kako ćeš sa njim razgovarati, kako će te edukovati, kakvu ćete komunikaciju uspostaviti i da na taj način dobiješ znanje. Učiš od nekoga ko je već dobar u tome. Nađite nekog stručnog ko će da vas vodi, jer ćete uz njega lakše koračati. Pri tom izbećićete dosta greška, koje ne bi trebale da se naprave, pa ćete uštedti i vreme i novac. Bezbolnije prođete tu faza učenja, sve do momenta dok se ne shvatite da možete sami da nastavite.

KH: Koji bi savet bi dao mlađem sebi? Šta bi drugačije radio ili šta bi pre krenuo da radiš? [44:45]
SB: Što se tiče finansija, to je da se posveti edukaciji, kao što to sada radim zadnjih par godina. Ja sam u to vreme i čitao i radio na sebi, ali ni blizu kao što sada radim. Nisam bio svestan te potrebe, koliko je to važno. Uvek treba raditi na sebi i sebe edukovati kako bi proširio svoje vidike i sebi olakšao ono što ti dolazi u budućnosti.

Ima tu više različitih načina napredovanja i učenja. Uvek je potrebno proceniti koji je tvoj trenutni nivo i šta ti hoćeš, koliko ti hoćeš da napreduješ i uz koga. Kada to čovek odredi, kada toga bude svestan, onda posle ide lakše.

Kako i gde investirati

KH: Koji bi bio tvoj predlog, savet za dodatnu zaradu za sportiste koji su još u toku svoje aktivne karijere? [46:31]
SB: Kada ste aktivni profesionalni sportista nije lako raditi još neki posao uz to. Teško možete biti posvećeni nekom drugom poslu, a da trenirate 5-6 sati dnevno, putujete, igrate utakmice. To sa sobom donosi i određenu problematiku i umora, stresa. Teško je biti u dva posla istovremeno.

Ono što može da bude interesantno profesionalnim sportistima je da investiraju svoj novac. Ti Karolina naravno znaš bolje od mene na koje sve načine se može investirati novac, gde neko ne mora svojim fizičkim radom da zarađuje.

To je opet pitanje vaše odluke koliko hoćete taj rizik koji preuzimate da bude i koliko novca i u šta ćete da investirate. Zato je potrebna edukacija. Naravno uvek je bolje krenuti sa manjim iznosima da osetite kako to funkcioniše, koje su prednosti, mane itd.

KH: Da li pored konkretnog investiranje novca postoji još neki dodatni vid zarade? Da li pored tog vremena koje sportista provede na terenu i u vežbi, može još malo vremena da izdvoji da se nekako angažuje? [49:48]
SB: Ono što znam sigurno je da dosta sportista kupuje nekretnine. To je negde najjednostavniji način da uložite pare, a da one budu na sigurnom. Ali isto tako i ta zarada je proporcionalna riziku. To jest vrlo je mala u odnosnu na novac koji ste uložili. To je sve negde do ličnog afiniteta. Koliko osećaš da si spremam da uložiš, da rizikuješ i u šta da uložiš. Sada po meni ima toliko tih interesantnih stvari koje se mogu putem interneta saznati.

Još što mi pada na pamet, a da može ljudima da bude zanimljivo su startap kompanije. Kompanije koje su u početku male, ali čiji osnivači imaju ideje i energiju potrebne da od tih mali startap kompanija naprave velike i uspešne firme. Mnoge svetske uspešne firme tako su počele, kao male, ali jednostavno su imale mogućnost da neko prepozna kvalitet i da uloži u njih to jest da novac za početni kapital i onda su oni od toga svojim radom, znanjem, talentom napravili uspešne firme.

KH: To je isto super ideja. Naravno to ima svoje rizike, jer dosta firmi sa jedne strane propadne. Mada postoje mogućnosti i investicionih fondova koje u startapove ulažu, a ovo što si pomenuo su „Angel investitori“ – „Anđeo-biznis investitori“, koji direktno ulažu novac. To je svakako lepo, jer podržavate neku ekipu koja razvija ideju.
KH: Da li sportistima predlažeš rad sa menadžerima da bi dobili bolje ugovore, više sredstava? Da li sportisti mogu da dođu do većih primanja uz nečije posredovanje? [53:25]
SB: Kada sam bio igrač, u početku sam mislio da možda i nije potrebno da imaš menadžera, da sve možeš sam. Međutim kada si sportista, ti se baviš onim što najbolje znaš, da igraš, treniraš, potpišeš ugovor i onda ispunjavaš uslove tog ugovora. Ti igraš, treniraš i imaš obaveze prema klubu i klub ima obaveze prema tebi, ali menadžeri imaju tu ulogu posrednika.

Radeći za igrača posreduju i možda mogu na jedan lakši način da uspostave komunikaciju između igrača i kluba, odnosno prvo da nađu za igrača klub, oni pregovaraju sa klubovima, nude igrače. Što si uspešniji igrač to je lakše naći klub. Kada se potpiše ugovor, kada igrač i klub potpišu ugovor, ne znači ta će tokom te sezone sve ići glatko, da će sve biti u redu. Biće sigurno određenih problema. Da će igrač igrati slabije, da će klub kasniti sa isplatama i kada direktno komuniciraju igrač i klub, onda to može da se odrazi na igrača. Sva ta nervoza, prebacivanje, određene vrste razgovora, stresa utiču na igrača i na njegov učinak na terenu, dok su menadžeri mnogo veštiji i iskusniji i znaju na koji način treba da iskomuniciraju kada se pojavi određeni problem. I sa igračem i sa upravom kluba. Menadžeri su nešto što je odavno prihvaćeno u sportu kao sastavni deo sporta i oni su potrebni kao komunikatori između više strana, igrač, klub, mediji, uprava, trener. Danas je teško zamisliti da imate profesionalnog sportistu bez menadžera.

KH: Kada si počeo da istražuješ opcije investiranja, da li si zadovoljan sa tim opcijama koje u Srbiji postoje? [57:30]
SB:
Ovde u Srbiji je manji izbor nego što je u inostranstvu, ali i ovde postoje mogućnosti da investirate novac. To je nekako najbolje da čovek sam istraži i da vidi šta mu odgovara. Neko će biti zadovoljan sa investiranjem ovde u Srbiji, a neko neće biti zadovoljan, tražiće nešto drugačije, nešto više što ga neminovno okreće ka investiranju u inostranstvu. Ono šta ja preporučujem je lični rad i edukacija na sebi, da svako dođe do odgovora šta mu lično odgovara.


Intervju sa Boškanom i drugim gostima u Money Talks sa Karolinom možete i da gledate-slušate na YouTube kanalu ovde. (tu možete da kliknete na “subscribe” i na zvonce da dobijete obaveštenja o novim intervjuima koje objavim na YouTube.)

Scroll to Top