Narodna banka Srbije je 11. juna 2020. godine izmenila propise koje se odnose na minimalno učešće kod stambenih kredita za kupovinu prvog stana.
Kod stambenih kredita je do sada minimalno-obavezno učešće bilo 20%, a sada može biti smanjeno na 10% zahtevanog iznosa kredita. Ovo se odnosi na kupovinu prve stambene nepokretnosti.
Učešće – koje mogućnosti postoje
Hajde da sumiramo koje osnovne opcije postoje što se tiče učešća, kada uzimaš stambeni kredit. Radi lakšeg računanja, da uzmemo primer ako neko kupuje nekretninu okruglog iznosa 100,000 EUR.
Osoba može da se suoči sa 3 osnovne mogućnosti, to jest da uzme stambeni kredit:
- BEZ UČEŠĆA kada ima drugu nekretninu, nad kojom se konstituiše hipoteka i čija vrednost je viša od iznosa kredita za minimalno 30%. Dakle ta druga nekretnina treba da vredi bar 130,000 EUR. Učešće onda može da bude 0 EUR.
- 10% minimalno učešće za kupovinu prvog stana i stavlja se hipoteka na stan. Dakle 10,000 EUR učešće mora da ima.
- 20% minimalno učešće (koje je i do sada važilo) . Dakle minimum 20,000 EUR i stavlja se hipoteka na stan.
Banke i dalje, u skladu sa sopstvenim procenama, mogu prilikom odobravanja stambenog kredita zahtevati i veće učešće od klijenata, tako da je najvažnije da se informišeš kod konkretne banke da li će ili neće omogućiti učešće 10% za prvi stan.
Kako da izabareš – manje ili veće učešće?
Minimalno učešće samo govori šta je najmanje neophodno da neko ima da bi uzeo kredit, a svakako ti možeš da uzmeš kredit isa većim učešćem. Naravno manje učešće znači da je iznos kredita veći i veća će ti biti rata kredita, a nasuprot, ako je veće učešće, manja je rata.
Ako neko već ima (ili sada stvara) određeni iznos ušteđevine koje razmatra za kupovinu stana, svakako se javlja dilema šta je najmudrija odluka. Neki žele da im rata bude što manja i što pre otplate, te uđu sa što većim učešćem. Drugi uđu sa manjim učešćem i gledaju da “obrnu” taj novac (kroz ulaganje u štedno-investicione proizvode ili pokretanje-razvoj sopstvenog biznisa) koji je još ostao od ušteđevine.
Da li uzeti stambeni kredit ili ne?
Pored dileme koji da bude iznos učešća u stambeni kredit se često javlja i dilema da li uopšte uzeti stambeni kredit ili ne.
Ova dilema se javlja u 2 osnovna slučaja:
1) Kada neko ima viša primanja, često se je situacija takva da bi osoba mogla u relativno kratkom periodu da kupi nekretninu za keš – gotovinu, pa da tako kažem i nema potrebe da uzima kredit. Ipak, sa druge strana kao što sam malopre već pomenula, osoba možda razmatra da “obrne” novac kroz ulaganje ili biznis od kojeg očekuje da će doneti veću dobit nego što će platiti kredit.
2) Kada neko razmatra da li da se dugoročno obaveže. Mnogi se jednostavno prezaju bilo kakvog zaduživanja, a tek zaduživanja na duži period. Neki plaćaju mesečno zakupninu – kiriju, i teško im je da preseku da li je bolje da uzmu stambeni kredit i da otplaćuju svoj stan ili ne.
Zaključak
Ne postoji univerzalni odgovor šta je najpamtnije, ali se možete približiti odgovoru koji izbor bi za vas bio najbolji ako ukrsite vaše odgovore na sledeća pitanja:
- koliko zarađujete,
- kako očekujete da će se kretati vaša zarada u budućnosti (a i kako se kretala u prošlosti),
- koliko je sigurno vaše zaposlenje, visina primanja,
- da li se očekuje da ćete naslediti neku nekretninu ili već imate, da li sada živite u iznajmljenoj nekretnini,
- da li biste nekretninu kupili za vaše stanovanje ili da izdajete i ostvarite pasivne prihode,
- koji stepen rizika i koji stepen zaduženosti ste spremni da preuzmete?
Ovo su uglavnom krupne odluke, sa kojima ne treba žuriti, a opet, ne treba ni da te “parališe” situacija te da ne možeš da doneseš odluku. Zato u ovakvim i sličnim odlukama pomažem mojim klijentima kroz koučing, – u ovom procesu se iskristališe šta je najbolji izbor za njih.
Ako je ova tema i kod tebe aktuelna, pozivam te da zakažeš konsultacije o stambenim kreditima. Sve detalje možeš da saznaš na ovom linku, kao i da se prijaviš.
Ako ti je ovaj tekst koristan, pročitaj i:
