Turska lira dodata na listu valuta kojima može da se trguje od 1. decembra 2017.
Ovaj naslov je osvanuo juče u mnogim medijima. Ta pozitivna vest me je zapravo i podstakla da opišem koji problemi i prepreke postoje da menjate više valuta u menjačnicama (i bankama).
Za početak ću preneti informacije o uvođenju turske lire:
Turska lira će od 1. decembra ove godine biti uvedena na listu valuta kojima se trguje na deviznom tržištu Srbije, odlučio je juče, 9. novembra 2017., Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS).
Kako NBS navodi, pri donošenju ove odluke se rukovodila učešćem Republike Turske u spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije, kao i potencijalima za jačanje i unapređenje ekonomske saradnje dveju zemalja u narednom periodu.
“U obzir je uzet i stalan rast broja turskih državljana koji posećuju Republiku Srbiju. Takođe, uvođenjem turske lire na listu valuta kojima se trguje na deviznom tržištu olakšava se poslovanje turskim i domaćim kompanijama koje međusobno sarađuju, što će se povoljno odraziti na obim spoljnotrgovinske razmene.”
Da li ćete zaista moći da menjate tursku liru od 1. decembra u menjačnicama i bankama?
Možda da, možda ne i to ima veze sa propisima koji ograničavaju poslovanje menjačnica koje su zainteresovane da menjaju što više valuta.
Naime, banke i menjačnice ne mogu da zamenjuju bilo koju valutu, već samo one koje NBS dozvoljava. U redu, sada je NBS dozvolila da se menja turska lira, ali to ne znači da će bilo koja banka biti zainteresovana da stavi tu valutu na svoju kursnu listu za efektivu.
Menjačnice sigurno žele da stave tursku liru (i još mnoge valute koje sada nisu dodate na spisak valuta kojima može da se trguje) na svoju kursnu listu za efektivu, ali to mogu da učine samo ako banke sa kojima imaju zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova stave na svoju kursnu listu tu valutu. Hoće li se to desiti – ostaje da se sačeka i vidi.
Da bi građani zaista mogli da kupuju i prodaju tursku liru, mora da postoji zainteresovanost i spremnost većeg broja banaka da stave na svoju kursnu listu tu valutu, kako bi menjačnice imale osnov da takođe stave tu valutu na svoju kursnu listu.
Ovako sada izgleda procedura da bi neka menjačnica kupovala i prodavala neku valutu:
- NBS je uvrstila određenu valutu na spisak valuta kojima se trguje na deviznom tržištu.
- Banke (što veći broj banaka) su stavile određenu valutu na svoju kursnu listu za efektivu.
- Menjačnice su stavile određenu valutu na svoju kursnu listu i formiraju kurs u skladu sa kursnom listom banaka.
Kako bi procedura mogla da izgleda sa modernizacijom propisa:
- Menjačnice su stavile određenu valutu na svoju kursnu listu jer su primetile da postoji potražnja za kupovinom i prodajom te valute. (bez da NBS mora da dozvoli trgovinu nekom valutom, i bez da banka stavi tu valutu na svoju kursnu listu za efektivu)
Slučaj “Kineski juan”
Sa kineski juanon se može trgovati od 12. januara 2015. Danas, skoro tri godine kasnije i dalje jedino Komercijalna banka ima na svojoj kursnoj listi za efektivu tu valutu. Svega na par menjačkih mesta možete zameniti tu valutu.
Šta je rešenje?
Većina menjačnica želi da menja što više valuta, jer od toga žive. I trebalo bi im to omogućiti.
Razlog zašto ne menjaju je u tome što te valute nisu na spisku valuta (npr.rumunski lej, bugarska leva, makedonski denar, novi izraelski šekel, tajlandski baht) kojima može da se trguje ili zato što moraju da nađu više banaka koje menjaju određene valute i sa kojima će zaključiti ugovor o obavljanju menjačkih poslova. Za svaku banku moraju prikupiti još i dosta dokumentacije i menjači jednostavno odustanu. Ponekad banke postavljaju uslove koliko menjač mora da trguje sa njima da bi ugovor ostao na snazi. Naravno na kraju neki menjači se snađu na drugi način…
Dok sam radila u Exclusive Change, znam koliko smo upita imali od klijenata (koji su se vratili iz inostranstva ili koji putuju u inostranstvo) da li menjamo tursku liru, a i razne druge valute i sve te klijente smo morali da odbijemo. A ti klijenti bi platili zaista i veću cenu samo da im omogućite da zamene valutu. Ovde moram da spomenem i to da menjačnice ne mogu da formiraju bilo koji kurs, već samo kurs koji je povoljniji od bančinog kursa i na taj kurs mogu naplatiti maksimalno 3% provizije pri otkupu efektive.
Kada vidim ovu vest o turskoj liri, kao i pre tri godina o juanu, svesna sam toga da je upitno da li će na kraju građani imati koristi koristi od toga, jer većina menjačnica i banaka nije spremna da bije bitku sa procedurom uvođenja novih valuta na način kako se to sada radi.
Razumem da je ogromna odgovornost Narodne banke Srbije da drži pod kontrolom devizno tržište, ali se nadam da će propisi u skorije vreme da se modernizuju u pravcu da NBS omogući menjačnicama slobodnije trgovanje valutama (možda uz strožu kontrolu) kako bi menjačnice bile motivisane da omoguće građanima da više valuta menjaju i u što većem broju menjačnica.
Tekst: Karolina Herbut www.herbutkarolina.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.herbutkarolina.com u samom tekstu i na kraju teksta.)
Ako ti je ovaj tekst koristan, pročitaj i:
