fbpx

U kojoj valuti je najisplativije štedeti?

Tekst je ažuriran 8. januara 2021.

Podaci Narodne banke Srbije o štednji

Kako Narodna banka Srbije (NBS) navodi u svom zvaničnom saopštenju iz oktobra 2020. godine, na kraju septembra 2020. godine, devizna štednja stanovništva položena kod banaka u Republici Srbiji iznosila je 11,2 milijarde evra, a dinarska štednja dostigla je gotovo 90 milijardi dinara što po srednjem kursnu NBS na dan 27.10.2020. iznosi 0.8 milijardi evra.

Po ovome vidimo da većina građana još uvek više štedi u stranim valutama.

Istraživanje  www.valuta.rs o strukturi štednje (2015)

2015-te godine sam na svom sajtu www.valuta.rs sprovela istraživanje „U kojoj valuti štedite“ o strukturi štednje po valutama. Anketu je popunilo 808 ispitanika i rezultat ankete je potvrdio da posetioci sajta ušteđevinu (bilo u banci ili slamarici) štede u sledećim valutama: 38.24 % evro, 13.99% srpski dinar, a isto toliko, 13.99% američki dolar, dok je švajcarski franak učestovao sa 10.52%, a funta sa 4.21%. Pod „drugo“ su posetioci navodili razne valute koje nisu bile postavljanje kao podrazumevane opcije u anketi, i tu se pre svega isticala ruska rublja.

Rezultati ankete „U kojoj valuti štedite“ sprovedene na www.valuta.rs

Zašto je dobro štedeti u dinarima?

Postoje 3 osnovna razloga za štednju u dinarima:

1) Kamatne stope su znatno veće u odnosu na štednju u devizama (banke uglavnom nude 2-4% kamatu na godišnjem nivou na dinarsku štednju, dok se kamatna stopa za štednju za evro kreće do oko 0.50-1% na godišnjem nivou).
2) Prihod od dinarske štednje se ne oporezuje, prihod od devizne štednje se oporezuje 15%.
3) Nemate gubitke prilikom zamene novca. Ukoliko su vaša zarada/primanja u dinarima, vi ćete praktično sredstva samo preneti na štedni račun i oročiti, a kasnije samo podići sredstva uvećana za iznos kamate.
U slučaju štednje u devizama (sem ako su vaša primanja u stranoj valuti), vi morate po prodajnom kursu da kupite stranu valutu u kojoj želite da štedite, a kasnije, kada se odlučite da iskoristite štednju za kupovinu – moraćete da prodate stranu valutu po kupovnom kursu.

Uporedni prikaz štednje u dinarima i evrima

Prema saopštenju NBS iz 2020. godine, srednji kurs na dan objave saopštenja (27. oktobar 2020.) iznosi 117.5796 dinara za 1 evro.

Kurs u menjačnici je okvirno bio 117.2269 za otkup (vi prodajete), a 117.9323za prodaju (vi kupujete) evra.

Posmatrajmo sada slučaj iz oktobra 2017. godine, kada je srednji kurs evra bio 119,9 dinara za 1 evro. Princip računanja ostaje isti i iz promenu kursa – samo se iznos dinara koji dajemo za jedan evro menja.

Primer 1: Primanja/sredstva u dinarima, štednja u dinarima

Kada biste oročili 119900 dinara na godinu dana po 3.5%, tada biste od kamate zagarantovano imali 4196.5 dinara, ukupno 124096 dinara.
Uz iste kurseve kao danas, 124096/ 119.9 biste mogli da kupite 1035 evra.

Primer 2: Primanja/sredstva u dinarima, štednja u evrima

Vi biste danas kupili npr. 1000 evra po 119.9, za 119900 dinara. Oročite tih 1000 EUR na godinu dana uz kamatu 0.5%. Posle godinu dana imate 1005 eur. Odlučite da prodate tih 1005 eur.
Ukoliko bi kurs evra bio tačno isti i za godinu dana, vi biste za 1005 evra kada prodate po 118.5 dobili 119092 dinara, što je 800 dinara manje nego što ste „uložili“, dakle u gubitku ste.
Ukoliko bi kurs evra pao, ova situacija bi bila još nepovoljnija po vas.
Jedino bi bila povoljnija situacija ako bi kurs evra značajnije skočio.

Primer 3: Primanja/sredstva u evrima, štednja u dinarima

Pretpostavimo da su vam primanja u evrima i odlučite da oročite sredstva u dinarima. Treba da prodate evro. Po današnjem kursu za 1000 EUR po kupovnom kursu 118.5, imali biste 118500 dinara. To oročite po 3.5% gde biste posle godinu dana imali 118500 + 4147.5 ukupno 122647.5 dinara.
Uz iste kurseve kao danas, 122647.5 / 119.9 biste mogli da kupite 1022.91 evra.

Primer 4: Primanja/sredstva u evrima, štednja u evrima

Gore smo konstatovali da ako oročite 1000 EUR na godinu dana uz kamatu 0.5% posle godinu dana imate 1005 eur.

Po navedenim varijacijama možete videti da zbog veće kamatne stope na dinarsku štednju, štednja u dinarima je definitivno isplatija, naročito ako su primanja u dinarima i ako ćete i trošiti u dinarima.

Kada može da bude isplativa štednja u stranoj valuti?

Štednja u stranoj valuti može da bude isplativa ako će kurs te valute u kojoj štedite značajnije porasti u odnosu na domaću valutu.

Šta se podrazumeva pod značajnije? Sve je relativno, ali po gornjem primeru neka izračunamo koliko bi trebao evro/dinar kurs da poraste da bismo bili na istom kao kod dinarske štednje kod Primera 3.

Da bi vam evro štednja bila isplativija, to znači da bi kurs trebao da poraste toliko da za 1005 evra dobijete bar 122647.5, dakle kurs za 1 evro bi trebao kod otkupa da bude 122 dinara (122647.5 / 1005) za otkupni kurs 1 eur.

Kada pogledate da danas za 1 evro dobijate 118.5, a za godinu dana bi trebalo da dobijete 122 dinara, to znači da bi evro treba da za godinu dana poraste 3.5 dinara da biste imali isti iznos kao da ste oročili u dinarima!

Ako gledamo dosta godina unazad, kurs evro-dinar (EUR/RSD) generalno raste, ali ako posmatramo kurs u prethodnih 5 godina na 31. oktobar, vidimo sledeće za EUR/RSD:

2016. godina 1 EUR – 123,1620
2017. godina 1 EUR – 119,3137
2018. godina 1 EUR – 118,3214
2019. godina 1 EUR – 117,5257
2020. godina 1 EUR – 117,5679

Pitanje koje se uvek postavlja da li možemo više da računamo na rast kursa strane valute ili na stabilnost domaće valute?

I, koji je zaključak, u kojoj valuti štedeti?

Zaključak u kojoj valuti da štedite morati sami da donesete i to ukršanjem ovih informacija koje sam gore navela:

1) u kojoj valuti su vam prihodi/sredstva;
2) koje su kamate – uporedite ponudu više banaka. Ako neka druga banka nudi bolje uslove od vaše banke, pre nego što (i tamo) otvorite račun i prenesete sredstva proverite da li postoje bilo kakvi mesečni troškovi vezano za taj račun u drugoj banci.  Uradite tako da ne biste slučajno dodatno plaćali za održavanje računa, te da ne biste ono što zaradite od kamate na štednju platili za održavanje računa i bili na nuli;
3) u kojoj valuti i kada (za koliko meseci-godina) želite da potrošite sredstva;
4) različiti poreski tretman prihoda od kamate na dinarski štednju i deviznu štednju.

Naravno, na vašu odluku će sigurno uticati i vaše poverenje u neku valutu.

Pre konačne odluke, stavite sve na papir.
Najbitnije je da štedite, da makar očuvate vrednost novca.

_______________________________________________________________

Za one koji bi da još malo čitaju o temi, citiraću tu i tekst sa sajta NBS, jer naravno NBS svakako radi na „dinarizaciji“ i čuva domaću valutu, što je i logično da je zadatak centralne banke:
„Više kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju (na koju su kamatne stope bliske nuli), niska i stabilna inflacija, postignuta i očuvana relativna stabilnost dinara prema evru u proteklih pet godina, kao i povoljniji poreski tretman prihoda na dinarsku štednju (ne oporezuje se) od prihoda na štednju u devizama (koji se oporezuje po stopi od 15%) – govore u prilog većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti.

Analiza isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju oročenu na godinu dana, uz pretpostavku zanavljanja štednog uloga uvećanog za kamatu (i umanjenog za porez kod devizne štednje), ukazuje na to da je u poslednjih sedam godina bilo isplativije štedeti u dinarima. Primera radi, štediša koji je septembra 2010. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor, dobio bi u septembru 2017. godine oko 35.000 dinara (ili skoro 300 evra) više nego štediša koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.

Kao i prethodnih godina uoči Svetskog dana štednje, i 2020. godine Narodna banka Srbije pripremila je analizu isplativosti štednje, koja je još jednom potvrdila da je dinarska štednja isplativija od štednje u devizama – i u kratkom i u dugom roku.

Kao glavni uzroci ovog stanja, NBS navodi:

  • očuvane monetarne (inflacija i devizni kurs) i finansijske stabilnosti;
  • relativno više kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima;
  • povoljniji poreski tretman dinarske štednje – kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%;
  • mere donete u periodu pandemije koje su doprinele nastavku očuvanja makroekonomske stabilnosti.

Štediša koji je pre godinu dana položio na štednju 100.000 dinara dobio bi oko 2.200 dinara (ili blizu 20 evra) više nego štediša koji je u istom periodu oročio na godinu dana 850 evra, odnosno protivvrednost iznosa od 100.000 dinara (Tabela 1).

Analiza je potvrdila veću isplativost dinarske od devizne štednje, ne samo za godišnje oročavanje već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove. Tokom prethodnih osam godina, kod oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u gotovo 90% posmatranih tromesečnih potperioda, dok je u slučaju oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Takođe je istaknuto da je štednja uprkos pandemiji zabeležila rast.

Tekst: Karolina Herbut www.herbutkarolina.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.herbutkarolina.com u samom tekstu i na kraju teksta.)

Ako vam je ovaj tekst koristan, pročitajte i:

Scroll to Top

PREUZMI RADNI LIST O SABOTIRAJUĆIM UVERENJIMA

Prijavi se na moj newsletter da bi dobijao/la redovne savete, obaveštenja i ponude u vezi sa finansijama, vođenjem kućnog budžeta, štednjom, investiranjem, biznisom, kursevima i predavanjima. Već u prvom emailu dobićeš besplatno Radni list – Vežbu – “Da li i kako sabotirate primanja i poslovni uspeh i kako da prestanete da to činite?”

Hvala!
Uspešno si se prijavio/la na newsletter!
Na email ti je poslat radni list o sabotirajućim uverenjima. U slučaju da ti ne stigne email [proveri i spam/junk/promotions email] ili budeš imao/la problem sa otvaranjem fajlova, kontaktiraj me direktno na moj email.