Pored štednje u bankama, postavlja se pitanje koje štedne/investicione alternative mogu koristiti štediše/investitori?
Finansijsko tržište je u Srbiji još uvek nedovoljno razvijeno, ali ipak postoje određene štedne/investicione mogućnosti putem kojih možeš plasirati svoja novčana sredstva. Možeš uložiti svoj novac u:
– štednju u banci (dinarska i devizna, oročena i neoročena)
– državne hartije od vrednosti (denominovane u dinarima ili evrima),
– investicione fondove,
– penzione fondove,
– osiguranje (pre svega osiguranje života može imati štedni karakter)
– ETF (indeksne fondove)
– akcije.
Štednja u bankama
Kada je reč o trenutnom stanju štednja u bankama je i dalje dominantan vid štednje, pre svega u evrima, a posle u dinarima. Uprkos padu kamatnih stopa i dalje je prisutan trend rasta dinarske i devizne štednje u bankama. S obzirom da su kamate na štednju (posbeno za evre) niže, to mi zaista začuđujuće deluje.
Pretpostavljam da je ovakav tradicionalan odnos štediša prema svom novcu rezultat ranije hiperinflacije, kretanja kursa i nepoverenja građana, ali to je samo moje nagađanje. Verovatno utiče i to što štednja u bankama je osigurana kod Agencije za osiguranje depozita do 50000 evra. Ovde možeš da pogledaš brošuru o osiguranom depozitu: AOD_osiguranje-depozita
Ipak, u nekom momentu treba da se oslobodimo i naših strahova iz prošlosti. Naročito ne ide zajedno to što želimo veće kamate na štednju i prinose (dobit) a uz to i veliku sigurnost… Koliko god da nam je jasno da veća potencijalna dobit ide uz veći rizik, a ako ne rizikujemo ne možemo očekivati veliku dobit, mi i dalje kritikujemo male kamatne stope, štedimo u evrima, u bankama, i nismo spremni da makar jedan deo uložimo u dinarima u štednju u banci (da se osećamo eto sigurno), deo u investicione fondove, ETF, deo u penzioni fond, osiguranje itd…
To što smo okrenuti stranim valutama, često nas košta, ali nije to samo do nas. Prvo, da bismo kao građani prestali da sve vezujemo za evro, možda sami zakoni i propisi ne bi trebali da određuju iznose u evrima.
Kao što vidimo gornji primer, za osiguranje depozita, koji je određen na protivvrednost 50000 evra, tako i mnogi drugi propisi razne limite/iznose prikazuju u evrima. Građani se verovatno teže vezuju za dinar jer se evro pominje u mnogim propisima. Možda ni donosioci propisa nemaju izbor i moraju da izražavaju iznose u evrima, zbog usklađivanja sa propisima EU, što je sve OK.
Na nama, građanima je da se oslobodimo svoje fiksacije na evro, ako želimo da zaradimo u okvirima Srbije, i da jedan deo ostavimo u dinarima. To jest, da barem svoj portfolio štednje i investiranja diverzifikujemo i po valuti (nešto da bude u dinarma, nešto u evrima itd.)…
Državne hartije od vrednosti
Pored štednje gde je garantovana kamata, ulaganje u državne hartije od vrednosti (HoV) spada u najsigurnije oblike ulaganja. Državne hartije se prodaju na aukcijama koje organizuje Uprava za javni dug Ministarstva finansija. Na ovim aukcijama ne možeš neposredno učestvovati, već isključivo posredstvom ovlašćenih učesnika: brokera i banaka (to znači preko brokera ili banke kupuješ HoV).
Na njihovom sajtu pod “Aukcije državnih hartija od vrednosti” možeš proveriti kada su planirane naredne aukcije, kao i kuponske stope i listu ovlašćenih učesnika.
Nakon primarne prodaje na aukcijama, državne hartije od vrednosti ročnosti preko godinu dana se mogu dalje kupovati i prodavati preko Beogradske berze.
Prema navodima Narodne banke Srbije, iznos ulaganja stanovništva u državne hartije je zanemarljivo mali u odnosu na štednju.
Investicioni fondovi
Jednu od investicionih alternativa na domaćem tržištu predstavljaju i investicioni fondovi, odnosno kupovina investicionih jedinica.
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva, a ta sredstva se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Kada investiraš u investicioni fond, tvojim novcem će upravljati portfolio menadžer i ulagaće ih u diversifikovan portfolio, čime se tvoj rizik smanjuje.
Prinosi na uloženi kapital variraju od fonda do fonda.
Blog se nastavlja ispod.
Novčani fondovi obično ulažu prikupljena sredstva u sigurnije oblike aktive (pre svega države HoV, depozite u bankama), pa se shodno tome može očekivati niži rizik u odnosu na druge vrste investicionih fondova (kao što su ekviti ili balansirani investicioni fondovi koji više investiraju u akcije), pri čemu konkretni ostvareni prinosi zavise od strategije ulaganja pojedinačnih fondova i tržišnih kretanja.
Prinosi na uloženi kapital investicionih fondova prate se na osnovu promena vrednosti investicione jedinice pojedinačnog fonda. Vrednost investicionih jedinica investicionih fondova objavljuju društva za upravljanje investicionim fondovima.
Penzioni fondovi
Osiguranje
Kada je reč o osiguranju, pre svega osiguranje života može da ima štedni karakter. Pored standardne mesečne/kvartalne/polugodišnje/godišnje uplate premije osiguranja u zadnjim godinama postoji mogućnost da izvršiš jednokratnu uplatu premije osiguranja života kod društva za osiguranje.
U ovom blogu sam pisala o osigranju kao štednji.
ETF-ovi (Exchange traded funds, indeksni fondovi)
ETF-ovi mogu biti dobar izbor za one koji ne žele aktivno da se bave investiranjem i da na to troše svoje vreme, a uz to žele da smanje i svoj rizik ulaganja. Dok gore pomenuti otvoreni investicioni fondovi su pogodni zbog diverzifikovanog rizika, ali oni uglavnom imaju više troškove upravljanja, nego da ulažete npr. u ETF-ove kojima se trguje na berzi, a isto tako nude mogućnost da relativno lako diverzifikujete portfolio. Mada, opet da dodam, sve zavisi i od količine novca koja se ulaže i dinamike.
Ako se pitaš šta su to ETF–ovi…Exchange traded funds ili indeksni fondovi koje prate određene indexe kao (SP 500, Nasdaq, Down Jones Industrial Average, S&P Health Care Select Sector itd.), evo pojašnjenja. Oni mogu biti vezani za akcije, obveznice, plemenite metale, nekretnine… od toga zavisi i njihova “rizičnost”. Mogu biti globalni ili usmereni na neko tržište, na različite sektore ili da “gađaju” određeni sektor, i možeš birati ETF u različitim valutama. Takođe postoje akumulirajući ETF ili oni kod kojih se isplaćuje dividenda.
Dakle, ako nekog zanimaju akcije, možeš da bira između puno različitih ETF-ova koji prate različite akcije. Često se pominju ETF–ovi koji prate index S&P 500 koji investira u akcije prateći taj indeks, koji reprezentuje 500 najvećih kompanija u Americi. Izbor ETF-ova je baš veliki i kao što sam pomenula možemo ulagati u različite ETF-ove, vezane za akcije, obveznice, plemenite metale, nekretnine…, napraviti miks prema našim preferencijama rizika i očekivanjima prinosa. ETF-ove karatkerišu prilično niži troškovi upravljanja u odnosu na otvorene investicione fondove.
ETF-ove sam detaljnije obradila u mom INVEST online kursu u kojem ćeš dobiti osnovu o različitim mogućnostima štednje i investiranja.
Akcije
Ulaganje u akcije na berzi uglavnom podrazumeva da ste spremni za veći rizik i da vas zanima aktivnije investiranje. Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom (posedovanjem) se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Akcije pružaju mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva po dva osnova: po osnovu porasta cene akcija i po osnovu dividende koja se isplaćuje akcionarima ukoliko akcionarsko društvo ostvari pozitivan finansijski rezultat.
Trgovina akcijama se obavlja preko berze, koja predstavlja organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju. Dakle na berzi ne možeš da trguješ ti direktno, već preko posrednika, a to su brokersko – dilerska društva. Brokeru daješ nalog za trgovanje u kom specificiraš koje hartije od vrednosti želiš da kupiš (ili prodaš), po kojoj ceni, itd.
Kada investiraš direktno preko brokersko-dilerskog društva, ti sam odlučuješ gde ćeš investirati a broj različitih hartija od vrednosti u koje možeš investirati ograničen je iznosom raspoloživih sredstava.
Za razliku od ulaganja u investicione i penzione fondove, koji predstavljaju institucije kolektivnog investiranja, gde portfolio menadžer ulaže sredstva , kada direktno investiraš preko brokersko-dilerskog društva rizik investiranja može biti visok ako ne možeš da adekvatno diversifikuješ portfolio, a za odgovarajuću diverzifikaciju je potrebna solidna količna sredstava. Za ovakvo investiranje je potrebno da poseduješ određena znanja, a i da određeno vreme posvetiš analiziranju akcionarskih društava, hartija od vrednosti i praćenju kretanja svog portfolija.
Postoji mogućnost da angažuješ brokersko-dilersko društvo koji ima dozvolu za portfolio menadžera da, u tvoje ime i za tvoj račun ulaže u određene hartije od vrednosti po njihovom izboru (koristeći stručnost i procenu) i time pravi tvoj lični portfolio. Tom prilikom, plaćaš naknadu za ove poslove.
Zaključak
Pri izboru između različitih mogućnosti ulaganja, pored visine kamatne stope odnosno prinosa/dobiti koji se ostvaruje, treba imati u vidu i troškove koje te mogućnosti nose.
Kod svih štednih i investicionih proizvoda gde je cilj čuvanje i uvećanje vrednosti, treba da imaš u vidu razne troškove, koji mogu umanjiti kamatu/prinos/dobit, a koji variraju od vrste proizvoda koji koristiš (ne postoje svi ovi troškovi kod svih proizvoda):
– troškovi / naknade prilikom početka koriščenja određenih finansijskih proizvoda (ulazne naknade i sl.),
– troškovi tokom korišćenja (troškovi upravljanja i sl.),
– troškovi prilikom povlačenja sredstava – izlaska (nakande za istupanje i sl.), i
– troškovi po osnovu poreza (na kapitalnu dobit) po osnovu ostvarenih kamata/prinosa/dobiti.
Tako na primer, dok se na kamatu na deviznu štednju plaća porez, ostvarena kamata po dinarskoj štednji i ulaganje u državne hartije ne podleže oporezivanju.
Postoji razlika u poreskom tretmanu prinosa od privatne penzije, i prinosa kod investicionih fondova, dobiti kod osiguranja.
Kada biraš gde ćeš da uložiš novac, važno je da razumeš finansijski proizvod koji nameravaš da koristiš. Svaki finansijski proizvod je koristan na svoj način, bitno je da ih biraš prema svojim potrebama (kratkoročno vs dugoročno, sa malim rizikom vs većim rizikom, manja sigurnost vs veća sigurnost, pristup sredstvima bilo kada ili pristup sredstvima tek za par ili više godina), a ako imaš mogućnost i da ih kombinuješ zbog raspodele (diverzifikacije) rizika.
Na kraju je važno da napomenem da korak koji prethodi bilo kojoj investiciji ili štednji… jeste kreiranje (finansijskog) plana u skladu sa tvojim ciljevima.
Želiš da uspešno upravljaš finansijama i da tvoj novac radi za tebe?
Ako želiš da dobiješ detaljne informacije i podršku u upoređivanju “prednosti” i “mana” različitih finansijskih proizvoda da bi šire sagledao/la koji finansijski proizvod je najadekvatniji za tebe – ovde možeš saznati više o mojoj usluzi finansijskog savetovanja – 1na1 konsultacija a ukoliko voliš da samostalno učiš i da imaš mogućnost prelaska određenih lekcija više puta, tada je INVEST kurs edukacija koju možeš da pohađaš sa ili bez konsultacija.
Tekst: Karolina Herbut www.herbutkarolina.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.herbutkarolina.com u samom tekstu i na kraju teksta.)
[tekst je ažuriran 30.10.2019.]
Ako ti je ovaj tekst koristan, pročitaj i:
- Koliko te košta tvoj ego?
- U kojoj valuti je najisplativije štedeti?
- Kako da se obogatiš onim što ne kupuješ?
