Da krenemo odmah ispočetka.
Kada imate stres oko finansija, ne bi trebalo da preuzimate bilo kakve nove i velike rizike krupnih investicija. Mala, relativno stabilna ulaganja daće vam taj osećaj sigurnosti pa će delotvorno da ublaže i sam finansijski stres. A kako bi se u potpunosti izbegla panika i stres vezan za finansije, pored budžetiranja i planiranja, tu su blagovremena štednja i investiranje koje će tvoj novac sačuvati i uvećati tvoj imetak.
Kako bi do toga došli, potrebno je da se uloži vreme pametno i da se ne vodite samo aktuelnim trendovima, mišljenjima poznanika/prijatelja o nekoj finansijskoj usluzi (jer se njihova situacija najverovatnije razlikuje od vaše) već da dobro ispratite šta je vama potrebno i važno i slušate stručnjake, pre no naizgled povoljne promotivne kampanje i prilika koje obećavaju brzu i laku zaradu.
Kako uložiti vreme pametno
Postoji razlika između podataka, informacija i znanja. Ono što se često zanemaruje je dodatna vrednost, kako stručnjaka, tako i novca. Novac se množi ulaganjem, tokom, on je stvoren da teče. Ako imate neke podatke o svemu ovome, super. Podatak je pasivna stvar koja može i ne mora da vam bude od značaja i/ili koristi. Druga stvar je informacija, ona je ta koja je u pravim rukama zaista zlato, dok suštinski u pogrešnim nema ama baš nikakvu vrednost. Znanje je najviši stupanj koji nam govori kako da baratamo tim informacijama, a tada, uz dugoročno planiranje, malo hrabrosti i malo više stručnosti, možete zaista uvideti kako novac i imetak funkcionišu zapravo.
Primeri informacija iz prakse
Narodna banka Srbije (NBS) u najnovijoj Analizi o isplativosti dinarske i devizne štednje ukazuje na to da je unosnija štednja u domaćoj nego u stranoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.
Dakle, u poslednjih šest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, a iz NBS ističu da je analiza pokazala da je i oročena štednja na godinu dana, u dinarima bila isplativija od štednje u evrima.
Na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju uticali su: niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs dinara prema evru; relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju; povoljan poreski tretman dinarske štednje – odnosno činjenica da se na prihode od kapitala po osnovu kamate na dinarsku štednju ne plaća porez, dok se kod devizne štednje plaća.
Kada je reč o štednji u bankama, i našim očekivanjima po osnovu kamata, zanimljivo je pogledati situaciju npr. Danske, gde određene banke na veće iznose naplaćuju “ležarinu” to jest negativnu kamatu. Fenomen negativnih kamata na svim nivoima, od centralnih do komercijalnih banaka, postaje sve “nezgodniji”, a negativne kamate na depozite štediša u Evropi među prvima testiraju Švajcarci i Danci.
Tako je druga najveća banka u Danskoj nedavno uvela negativnu kamatu na depozite od 0,6 odsto onima koji imaju više od 111,100 USD dolara u depozitima.
U Srbiji to još uvek nije slučaj, te kada držite novac u banci, najčešće možete ostvariti zaradu po osnovu kamate na štednju. Dakle ako imate novac na računu (ili slamarici) koji sada samo “stoji”, šta vas sprečava da zarađujete po osnovu kamate na štednju tako što oročite na neki period ili nađete banku koja daje dobru kamatu na štednju po viđenju (a vista štednju)?
Više informacija je uvek bolje nego manje. Kad ljudi znaju zbog čega se stvari dešavaju, čak i ako su to loše vesti, mogu prilagoditi svoja očekivanja i reagovati u skladu s tim. Držanje ljudi u mraku služi samo za izazivanje negativnih emocija. (Simon Sinek)
I upravo je u tome ključ.
Prava informacija nas sprečava da načinimo loše izbore, da napravimo pogrešan korak i proćerdamo potencijalnu dobru priliku.
Mnogi ni ne čitaju sitna slova ugovora i papire koje nam banke i druge finansijske institucije daju u ruke, a tu između redova je često odgovor na mnoge nepredviđene situacije i koja finansijska usluga je za nas odgovarajuća.
Ako niste sigurni da ste razumeli kako neki finansijski proizvod (npr. štednja u banci, privatna penzija, investicioni fondovi, osiguranje itd.) funkcioniše, istražujte, postavljajte pitanja, tražite primere iz stvarnog života sve dok ne razumete, i krenite da koristite tek kada razumete i mane i prednosti.
Pre nego što napravite neki konačan korak, postarajte se da pametno dolazite do informacija, kao i da odluke donosite staloženo i bez žurbe.
Kako da uspešno vodiš lične finansije?
Zakaži konsultacije 1 na 1 sa mnom, a pre konsultacija možeš kupiti i pohađati i moj online kurs o finansijama. Saznaj o tome više OVDE.
Zakaži konsultaciju – Lični finansijski savetnik – individualne konsultacije 1 na 1
Ukoliko želiš dalje informacije o konsultacijama 1 na 1, da zakažeš konsultaciju ili imaš dodatna pitanja možeš mi poslati email ovde.
Ako ti je ovaj tekst koristan, pročitaj i:
